

Црна Гора: Пописана 122.744 имигранта, из БиХ 16.082

Од пописаних, 59,6 одсто имиграната има држављанство Црне Горе, а преостали су страни држављани.
Укупно 48.643 имиграната рођено је у Црној Гори, 73.945 изван те државе, док је за 156 мјесто рођења непознато.
Највише их је дошло из Србије /без Косова и Метохије/ 44.303, па из БиХ 16.082, Русије 14.853, Њемачке 7.007, са самопроглашеног Косова 6.024, а из Хрватске 5.964.
Највећи број имиграната живи у Подгорици 35.119, а у Будви чине 45 одсто популације. У тој општини живи укупно 27.445 становника, од којих су 12.212 имигранти.
У готово свим општинама највећи број миграната је из Србије.
Пет је изузетака. У Будву је највећи број њих стигао из Русије, у Улцињ са самопроглашеног Косова, у Плужине из БиХ, у Петњицу из Њемачке, а у Тузи из САД, при чему је у ове посљедње двије очито ријеч о повратницима из дијаспоре.
Највише имиграната из Бјелорусије је у Будви 168, а из осталих земаља у Подгорици.