Павловић: Српска нема избор осим да предузме конкретне мјере самоодбране
Павловић је навео да Република Српска има правну и политичку обавезу да дјелује одмах ради заштите свог статуса, српског конститутивног народа и међународног поретка успостављеног Дејтонским мировним споразумом.
Павловићев ауторски текст за Срну "Да ли Република Српска треба да чека изрицање пресуде Суда БиХ?" преносимо у цијелости:
Суд БиХ је пропустио посљедњу процесну могућност да се прогласи ненадлежним и одбаци поступак који се води против предсједника Републике Српске и директора Службеног гласника Републике Српске.
Овим је Суд БиХ потврдио да наставља са преседанском праксом која угрожава уставни поредак Републике Српске, а тиме и Дејтонски мировни споразум.
Република Српска је до сада поступала уздржано у циљу очувања стабилности у БиХ и региону, али наставак поступка и неизбјежна пресуда – каква год била – приморавају Републику Српску да предузме мјере самоодбране.
Без обзира на исход пресуде, већ сама чињеница да Суд БиХ наставља поступак представља грубо кршење Дејтонског мировног споразума и покушај централизације правног система БиХ, што има сљедеће посљедице:
Правни преседан да закони све кад би били легални БиХ имају већу снагу од Устава Републике Српске – ово је директно супротно Анексу четири Дејтонског споразума Уставу БиХ, који јасно дефинише да су ентитети носиоци изворних надлежности.
Одузимање суверенитета институцијама Републике Српске – ако се институције Републике Српске они који су носиоци тих позиција/ могу кривично гонити за спровођење својих уставних обавеза, то значи да оне више немају стварну аутономију у одлучивању.
Потпуна правосудна контрола БиХ нивоа над институцијама Републике Српске – након ове пресуде, било која одлука Народне скупштине Републике Српске могла би бити суспендована и поништена судским путем, чиме српски народ у БиХ губи стварну политичку моћ и конститутивну позицију.
С обзиром на чињеницу да је Суд БиХ наставио поступак и тиме фактички оспорио уставну аутономију Републике Српске као стране уговорнице, институције Републике Српске су обавезне да предузму конкретне мјере ради заштите свог статуса у оквиру Дејтонског поретка и права српског конститутивног народа.
Народна скупштина Републике Српске, Влада, Министарство правде, али и Уставни суд Републике Српске очигледно имају обавезу да предузму све неопходне кораке и мјере замозаштите српског конститутивног народа, свих грађана Српске, ентитета и Дејтонског мировног споразума.
У том контексту, неопходно је поново обавијестити све релевантне међународне субјекте о критичној угрожености Дејтонског мировног споразума и резултата који су постигнути његовим потписивањем.
Очигледно је да се намеће и неопходност одређеног степена повлачења из заједничких институција на нивоу БиХ, али и референдума.
Република Српска има међународноправни основ и обавезу за овакве мјере, између осталог и у разним документима УН, у Бечкој конвенцији о праву међународних уговора, у самом Дејтонском мировном споразуму и у Анексу четири, те другим међународним актима и праксама.
Одбијањем да се прогласи ненадлежним приликом изношења завршне ријечи и наставком поступка против предсједника Републике Српске и директора Службеног гласника Републике Српске, Суд БиХ је нанио правну и политичку штету Дејтонском мировном споразуму, Републици Српској и српском конститутивном народу у БиХ.
Република Српска нема избор осим да предузме конкретне мјере самоодбране.
Република Српска има правну и политичку обавезу да дјелује одмах ради заштите свог статуса, српског конститутивног народа и међународног поретка успостављеног Дејтонским мировним споразумом.