"Канцеларија високог представника као фактор урушавања Дејтонског споразума"
У информацији, која ће бити на данашњем дневном реду посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске, наведено је да је у Републици Српској наметнуто око 260 одлука којима су високи представници доносили или мијењали/допуњавали законе, Устав, смјењивали изабране функционере и остало.
- Високи представник, односно његова Канцеларија, дјелује као посебан апарат широких и непрецизно дефинисаних овлаштења, а притом не сноси никакву правну одговорност. Стога се може рећи да је узурпацијом овлаштења постао посебна, суверена институција у БиХ, а не институција међународне заједнице која је дужна да у БиХ олакша примјену цивилног дијела Општег оквирног споразума за мир - констатује се у овом документу.
Посљедица узурпације овлаштења је чињеница да су у органу високог представника три врсте власти уједињене.
- Високи представник сам тумачи своје норме о својим овлаштењима, а подсјетићемо да првобитно, приликом образлагања својих одлука, није чак ни наводио правну основу за своје дјеловање. Амбијент правног насиља неизабраних лица кроз наметање одлука и коришћење бонских овлашћења неминовно значи пропадање владавине права у БиХ и апсолутно удаљавање од европских вриједности којима БиХ треба да тежи - истиче се у информацији.
Подсјећа се да је функција високог представника за БиХ успостављена 1995. године Анексом 10. Дејтонског споразума који се односи на цивилну примјену споразума, те је прописано да ће се именовати високи представник у складу са релевантним резолуцијама Савјета безбједности УН.
Сви високи представници за БиХ именовани су релевантном одлуком или резолуцијом Савјета безбједности УН, што није случај са Кристијаном Шмитом, који није добио сагласност Савјета безбједности.
- Дејтонски споразум као међународни мировни уговор је предвидио процедуру именовања високих представника у БиХ, из чега слиједи да признање Кристијана Шмита као високог представника у БиХ од одређених домаћих и међународних субјеката представља грубо кршење међународног мировног уговора - истиче се у информацији.
Додаје се да су посредством такозваних бонских овлашћења високи представници наметали законе, мијењали уставе, смјењивали изабране функционере и особе које обављају јавну службу.
Напоменуто је да, иако су овлашћења високог представника таксативно наведена у Анексу 10, закључцима ад хок тијела Савјета за имплементацију мира, који није дејтонска категорија, и њиховим погрешним тумачењем високи представник присваја додатна овлашћења што је алсолутно нелегално и представља грубо кршење Дејтонског мировног споразума.
- На тај начин, коришћењем овлашћења која немају правни основ, донесено је мноштво амандмана на Устав Републике Српске чиме је високи представник, практично, на себе преузео и вршење уставотворне власти. Тиме је постао појединац који је у својој личности сјединио извршну, законодавну и судску власт, што је невиђено и незапамћено у свијету модерне демократије и владавине права - наглашава се у информацији.
У овом документу се истиче да су на основу бонских овлашћења, иако правно непостојећих, високи представници постали креатори уставног поретка и законодавци који обликују и државно уређење БиХ.
У самом уводу информације наводи се да је БиХ настала сагласношћу Републике Српске и Федерације БиХ и три конститутивна народа и само њиховом сагласношћу може и постојати, због чега је било каква даља тежња за измјеном сложене дејтонске структуре апсолутно недопустива и може довести до нежељених посљедица, на шта Република Српска континуирано указује, наведено је у информацији о рушењу Устава БиХ, мјерама и задацима с циљем заштите Устава БиХ.