![](../_bmp/malo-A.png)
![](../_bmp/veliko-A.png)
Кошарац: Ништа неће покварити понос и радост због српског јединства
![Сташа Кошарац Сташа Кошарац - Фото: Уступљена фотографија](../_FOTO/nwz/2721/272122.jpg)
Кошарац је нагласио да Србија и Српска прослављају овај празник саборно, јединствено, патриотски, братски и поносно, у миру и достојанству.
Он је напоменуо да је заједничко обиљежавање Сретења историјски догађај, утемељен Декларацијом Свесрпског сабора, а захваљујући мудрим и национално одговорним политикама предсједника Српске Милорада Додика и Србије Александра Вучића.
- Историјски тренутак и осјећај поноса сасвим сигурно нам не могу, нити ће покварити нечасни и популистички ставови оних који се не радују српском јединству и саборности - навео је Кошарац на Инстаграму.
Он је указао да су протеклих дана изнесени изразито ружни и хушкачки, првенствено неистинити коментари из дијела Федерације БиХ поводом заједничког празника Српске и Србије.
- Њихове ноторне лажи и којекакве баљезгарије не заврјеђују пажњу. Јасно је да их боли државност Српске и државност Србије. Јасно је да им смета заједничко обиљежавање Сретења, Дана државности - додао је Кошарац.
View this post on Instagram
Према Кошарчевим ријечима, њихове фрустрације, дезоријентисаност и љубомора производ су чињенице да БиХ није држава, да нема дан државности, нити било који заједнички празник.
Он је нагласио да је БиХ државна заједница састављена од два ентитета и три конститутивна народа и да је то максимално што може бити.
- Српска и Србија су све што БиХ није и неће бити. Државе са Даном државности. Све што БиХ није и нема. То је реалност, дијаметрално супротна од пустих илузија иних "бх. фанатикоса" - поручио је Кошарац.
Србија и Република Српска први пут ове године заједно обиљежавају Сретење као Дан државности Републике Србије и Дан државности Републике Српске, што је превиђено Декларацијом са Свесрпског сабора одржаног 8. јуна прошле године у Београду.
Сретење се ове године у Српској прославља под слоганом "Саборност и понос".
Дан државности обиљежава се у знак сјећања на 15. фебруар 1804. године када је подигнут Први српски устанак, те на Сретење 1835. године када је донесен Сретењски устав.