Говор Џеј Ди Ванса који је шокирао Европу: Већи сте непријатељи сами себи него што су вам Русија и Кина (ВИДЕО)
Говор преносимо у цијелости:
Једна од ствари о којој сам данас желио да причам су, наравно, наше заједничке вриједности. И, знате, сјајно је вратити се у Њемачку. Као што сте раније чули, био сам овдје прошле године као сенатор Сједињених Држава. Видио сам министра спољних послова Дејвида Ламија и нашалио се да смо обојица прошле године имали другачије послове него сада. Али сада је вријеме за све наше земље, за све нас који смо имали срећу да нам наши народи дају политичку моћ, да је мудро искористимо да побољшамо своје животе.
И желим да кажем да сам имао срећу да проведем неко вријеме изван зидова ове конференције у посљедња 24 сата, и био сам импресиониран гостопримством људи чак и, наравно, док су били потресени због јучерашњег ужасног напада. Први пут сам био у Минхену са својом женом, која је данас овдје са мном, на личном путовању. И увијек сам волио град Минхен, и увијек сам волио његове људе.
Само желим да кажем да смо веома погођени, а наше мисли и молитве су са Минхеном и свима који су погођени злом нанесеном овој прелијепој заједници. Мислимо на вас, молимо се за вас и сигурно ћемо навијати за вас у данима и недјељама које долазе.
Окупљамо се на овој конференцији, наравно, да разговарамо о безбједности. И обично мислимо на пријетње нашој спољној безбједности. Видим много, много значајних војних лидера окупљених данас овде.
Али док је Трампова администрација веома забринута за европску безбједност и вјерује да можемо да дођемо до разумног рјешења између Русије и Украјине – а такође вјерујемо да је важно да Европа у наредним годинама значајно појача своју одбрану – пријетња о којој се највише бринем у односу на Европу није Русија, није Кина, није било који други спољни актер. Оно о чему бринем је пријетња изнутра. Узмицање Европе од неких од њених најосновнијих вриједности: вриједности које дијеле са Сједињеним Америчким Државама.
Био сам изненађен што је бивши европски комесар недавно на телевизији звучао одушевљено што је румунска влада управо поништила читаве изборе. Он је упозорио да ако ствари не буду ишле по плану, иста ствар би се могла десити и у Њемачкој.
Такве галантне изјаве шокантне су за америчке уши. Годинама су нам говорили да је све што финансирамо и подржавамо у име наших заједничких демократских вриједности. Све, од наше украјинске политике до дигиталне цензуре, књижи се као одбрана демократије. Али када видимо да европски судови поништавају изборе и високе званичници прете да ће поништити и друге, требало би да се запитамо да ли се држимо прокламованог високог стандарда. И кажем Ми, јер суштински вјерујем да смо у истом тиму.
Морамо учинити више од разговора о демократским вриједностима. Морамо их живјети. Сада, у живом сјећању многих од вас у овој просторији, Хладни рат је изњедрио браниоце демократије од многих тиранских сила на овом континенту. И погледајте страну у тој борби која је цензурисала неистомишљенике, која је затварала цркве, која је отказала изборе. Да ли су они били добри момци? Свакако не.
И хвала Богу изгубили су хладни рат. Изгубили су јер нису ни цијенили ни поштовали све изузетне благослове слободе, слободе да се изненаде, да се гријеши, измишља, да се гради. Како се испоставило, не можете налагати иновацију или креативност, као што не можете натјерати људе шта да мисле, шта да осјећају или у шта да вјерују. И вјерујемо да су те ствари сигурно повезане. И нажалост, када погледам Европу данас, понекад није баш јасно шта се догодило неким од побједника у хладном рату.
Гледам у Брисел, гдје су комесари Европске комисије упозорили грађане да намјеравају да угасе друштвене мреже у вријеме грађанских немира: у тренутку када уоче оно што су оцијенили као "садржај мржње". Или баш у ову земљу у којој је полиција извршила рације против грађана осумњичених да објављују антифеминистичке коментаре на интернету у оквиру "борбе против мизогиније" на интернету.
Гледам у Шведску, гдје је прије двије недјеље влада осудила хришћанског активисту за учешће у спаљивању Курана које је резултирало убиством његовог пријатеља. И као што је судија у његовом случају језиво примијетио, шведски закони о наводној заштити слободе изражавања, у ствари, не дају – и цитирам – "слободну пропусницу" да се било шта уради или каже без ризика да увриједи групу која има то увјерење.
И што је можда највише забрињавајуће, гледам на наше веома драге пријатеље, Уједињено Краљевство, гдје је назадовање од права савјести ставило основне слободе религиозних Британаца посебно на нишан. Прије нешто више од двије године, британска влада оптужила је Адама Смита Конера, 51-годишњег физиотерапеута и војног ветерана, за гнусни злочин да је стајао 50 метара од клинике за абортусе и тихо се молио три минута, не ометајући никога, не комуницирајући ни са ким, само се тихо молио сам. Након што су га британски органи за спровођење закона уочили и захтијевали да им каже за шта се моли, Адам је једноставно одговорио, то је било у име његовог нерођеног сина.
Он и његова бивша дјевојка су абортирали годинама раније. Полицајце то није такло. Адам је проглашен кривим за кршење новог владиног закона о тампон зонама, који криминализује тиху молитву и друге радње које могу утицати на одлуку особе у кругу од 200 метара од установе за абортус. Осуђен је да тужилаштву плати хиљаде фунти судских трошкова.
Волио бих да могу да кажем да је ово случајност, једнократни, суманути примјер лоше написаног закона који је донесен против једне особе. Али не. Прошлог октобра, прије само неколико мјесеци, шкотска влада је почела да дијели писма грађанима чије куће леже у такозваним зонама безбједног приступа, упозоравајући их да чак и приватна молитва у њиховим домовима може представљати кршење закона. Наравно, влада је позвала људе да пријаве све суграђане за које се сумња да су криви за мисаони злочин у Британији и широм Европе.
Слобода говора, бојим се, је у повлачењу и у интересу комедије, пријатељи моји, али и у интересу истине, признаћу да понекад најгласнији гласови за цензуру долазе не из Европе, већ из моје земље, гдје је претходна администрација пријетила и малтретирала компаније друштвених медија да цензуришу такозване дезинформације.
Дезинформације, као што је, на примјер, идеја да је коронавирус вјероватно процурио из лабораторије у Кини.
Наша власт је охрабривала приватне компаније да ућуткају људе који су се усудили да изговоре оно што се показало као очигледна истина.
Тако да данас долазим овдје не само са запажањем, већ са понудом.
И баш као што је изгледало да је Бајденова администрација очајнички жељела да ућутка људе да говоре шта мисле, тако ће Трампова администрација учинити управо супротно, и надам се да можемо заједно да радимо на томе.
Вашингтон има новог шерифа. И под вођством Доналда Трампа, можда се не слажемо са вашим ставовима, али ћемо се борити да одбранимо ваше право да их понудите јавно.
Сада смо, наравно, на месту да је ситуација постала толико лоша да је Румунија овог децембра директно поништила резултате предсједничких избора на основу слабих сумњи обавештајне агенције и огромног притиска њених континенталних суседа.
Сада, колико сам разумио, аргумент је био да су руске дезинформације заразиле румунске изборе. Али замолио бих своје европске пријатеље да имају неку перспективу.
Можете вјеровати да је погрешно што Русија купује рекламе на друштвеним мрежама како би утицала на ваше изборе. Свакако, да. Можете то осудити чак и на свјетској сцени. Али ако се ваша демократија може уништити са неколико стотина хиљада долара дигиталног оглашавања из стране земље, онда то није било много јако, за почетак.
Сада, добра вијест је да случајно мислим да су ваше демократије знатно мање крхке него што се многи људи очигледно плаше.
И заиста вјерујем да ће, ако дозволимо нашим грађанима да изнесу своје мишљење, они бити још јачи. Што нас, наравно, враћа у Минхен, гдје су организатори управо ове конференције забранили посланицима који представљају популистичке партије и љевице и деснице да учествују у овим разговорима. Сада, опет, не морамо да се слажемо са свиме или било чиме што људи кажу. Али када политички лидери представљају важно бирачко тијело, на нама је да барем учествујемо у дијалогу са њима.
Сада, многима од нас са друге стране Атлантика, то све више личи на старе укорењене интересе који се крију иза ружних ријечи из совјетског доба као што су мисинформације и дезинформације, којима се једноставно не свиђа идеја да неко са алтернативним гледиштем може да изрази другачије мишљење или, не дај Боже, да гласа на другачији начин, или још горе, да побиједи на изборима.
Ово је конференција о безбједности и сигуран сам да сте сви дошли овдје спремни да разговарате о томе како тачно намјеравате да повећате потрошњу на одбрану у наредних неколико година у складу са неким новим циљем. И то је сјајно, јер као што је предсједник Трамп сасвим јасно рекао, вјерујемо да наши европски пријатељи морају да играју већу улогу у будућности овог континента. Мислимо да не чујете најбоље овај израз "подјела терета, али мислимо да је то важан дио нашег заједничког савеза који Европљани треба да подрже док се Америка фокусира на друге делове света који су у великој опасности.
Али дозволите ми да вас питам и како ћете уопште почети да размишљате о врстама буџетских питања ако не знамо шта је то што уопште бранимо? Већ сам много тога чуо у својим разговорима и имао сам много, много сјајних разговора са многим људима који су се окупили овде у овој просторији. Чуо сам много о томе од чега треба да се браните, и наравно, то је важно. Али оно што ми се чини мало мање јасним, а свакако мислим и многим грађанима Европе, јесте за шта се тачно браните. Која је позитивна визија која анимира овај заједнички безбедносни договор за који сви верујемо да је толико важан?
Дубоко вјерујем да нема сигурности ако се плашите гласова, мишљења и савјести који воде ваш народ. Европа се суочава са многим изазовима. Али криза са којом се овај континент суочава управо сада, криза са којом се сви заједно суочавамо, је она коју сами стварамо. Ако се кандидујете у страху од сопствених гласача, Америка не може ништа да учини за вас. У том смислу, постоји ли нешто што можете учинити за амерички народ који је изабрао мене и предсједника Трампа. Потребни су вам демократски мандати да бисте постигли било шта од вриједности у наредним годинама.
Зар нисмо ништа научили да танки мандати дају нестабилне резултате? Али постоји толико много вриједности што се може постићи таквом врстом демократског мандата за који мислим да ће произаћи из бољег реаговања на гласове ваших грађана.
Ако желите да уживате у конкурентним економијама, ако желите да уживате у приступачној енергији и сигурним ланцима снабдијевања, онда су вам потребни мандати за управљање јер морате да доносите тешке изборе да бисте уживали у свим овим стварима.
И наравно, ми то веома добро знамо. У Америци не можете освојити демократски мандат цензурисањем противника или стављањем у затвор. Било да је то вођа опозиције, понизна хришћанка која се моли у сопственој кући или новинарка која покушава да саопшти вијест. Нити га можете освојити занемаривањем свог основног бирачког тијела по питањима као што је, ко може да буде дио нашег заједничког друштва.
И од свих хитних изазова са којима се суочавају нације представљене овдје, вјерујем да нема хитнијег изазова од масовне миграције. Данас се скоро сваки пети човјек који живи у овој земљи доселио овдје из иностранства. То је, наравно, рекорд свих времена. То је сличан број, иначе, у Сједињеним Државама, такође највиши за сва времена. Број имиграната који су ушли у ЕУ из земаља које нису чланице ЕУ се удвостручио само између 2021. и 2022. године. И наравно, од тада је постао много већи.
И знамо ситуацију. Није се материјализовао у вакууму.
То је резултат низа свјесних одлука које су донели политичари широм континента, и други широм свијета, током једне деценије. Видјели смо страхоте које су донијеле ове одлуке јуче баш у овом граду. И наравно, не могу то поново да споменем без размишљања о страшним жртвама којима је упропашћен прелијеп зимски дан у Минхену. Наше мисли и молитве су са њима и остаће са њима. Али зашто се то уопште догодило?
То је ужасна прича, али смо је чули превише пута у Европи, а нажалост превише пута и у Сједињеним Државама. Тражилац азила, често младић у средњим 20-им годинама, већ познат полицији, забио се аутомобилом у гомилу и разбио заједницу. Јединство. Колико пута морамо да претрпимо ове ужасне догађаје прије него што промијенимо курс и покренемо нашу заједничку цивилизацију у новом правцу? Ниједан гласач на овом континенту није отишао до гласачке кутије да отвори капије милионима непроверених имиграната.
Али знате ли за шта су гласали? У Енглеској су гласали за Брегзит. И слагали се или не, гласали су за то. И све више широм Европе гласају за политичке лидере који обећавају да ће стати на крај миграцијама ван контроле. Ја се слажем са многим од ових забринутости, али не морате да се слажете са мном.
Мислим да је људима стало до својих домова. Брину се за своје снове. Они брину о својој безбједности и способности да обезбиједе себи и своју дјецу.
И паметни су. Мислим да је ово једна од најважнијих ствари које сам научио у свом кратком времену у политици. Супротно ономе што можете чути неколико планина одавде, у Давосу, грађани свих наших нација генерално не мисле о себи као о образованим животињама или као о замјенљивим зупчаницима глобалне економије. И није изненађујуће што не желе да их њихови лидери немилосрдно мијешају или немилосрдно игноришу. А посао демократије је да рјешава ова велика питања на гласачкој кутији.
Вјерујем да отпуштање људи, одбацивање њихових брига или још горе, гашење медија, гашење избора или искључивање људи из политичког процеса ништа не штити. У ствари, то је најсигурнији начин да се уништи демократија. Говор и изражавање мишљења није мијешање у изборе. Чак и када људи изражавају ставове ван ваше земље, па чак и када су ти људи веома утицајни – и вјерујте ми, то говорим са свим хумором – ако америчка демократија може да преживи десет година грдњи Грете Тунберг, преживјећете и ви неколико мјесеци Илона Маска.
Али оно што ниједна демократија, америчка, њемачка или европска, неће преживјети, јесте рећи милионима гласача да су њихове мисли и бриге, њихове тежње, њихове молбе за олакшањем неважеће или недостојне да се чак и разматрају.
Демократија почива на светом принципу да је глас народа битан. Нема мјеста за заштитне зидове. Или се придржавате принципа или не. Европљани, народ има глас. Европски лидери имају избор. И моје чврсто увјерење је да не треба да се плашимо будућности.
Прихватите оно што вам људи говоре, чак и када је изненађујуће, чак и када се не слажете.
И ако то учините, можете се суочити са будућношћу са сигурношћу и самопоуздањем, знајући да нација стоји иза сваког од вас. И то је, за мене, велика магија демократије. Није у овим каменим зградама или прелепим хотелима. Није чак ни у великим институцијама које смо заједно изградили као заједничко друштво.
Вјеровати у демократију значи разумети да сваки наш грађанин има мудрост и има глас. А ако одбијемо да слушамо тај глас, чак и наше најуспјешније борбе ће обезбиједити врло мало. Као што је папа Јован Павле Други, по мом мишљењу, један од најнеобичнијих шампиона демократије на овом или било ком другом континенту, једном рекао, "не бојте се". Не треба да се плашимо наших људи чак ни када изражавају ставове који се не слажу са њиховим вођством.
Хвала свима. Срећно свима вама. Бог вас благословио, рекао је потпредсједник САД Џеј Ди Ванс у обраћању учесницима Минхенске безбједносне конференције.
Извор: Минхенска безбједносна конференција/РТС