![](../_bmp/malo-A.png)
![](../_bmp/veliko-A.png)
Обиљежавање Сретења - непоколебљива воља српског народа да самостално гради своју будућност (ВИДЕО)
![Сретење 2025. Сретење 2025. - Фото: РТРС](../_FOTO/nwz/2728/272845.jpg)
Дочек за делегацију Владе Србије предвођену премијером у оставци, Милошем Вучевићем приредио је премијер Српске Радован Вишковић који га је угостио у свом кабинету.
Пред Палатом Републике, гдје ће сутра бити уприличен свечани дочек за предсједника Вучића, постављени су јарболи висине 25 метара са заставама Српске и Србије, као и плоча са стиховима Лазе Костића о химни српске заставе.
Палата Републике од вечерас је у бојама застава Републике Српске и Србије и тако ће бити и наредне двије вечери све док Српска и Србија обиљежавају Сретење.
Република Српска и Србија - један народ.
И један празник. Сретење - Дан државности Републике Србије и Дан државности Републике Српске.
Први пут се обиљежава и у Бањалуци. Тим поводом, предсједник Српске Милорад Додик дочекао је на аеродрому у Маховљанима предсједника Србије Александра Вучића.
Нешто прије тога, премијер Радован Вишковић дочекао је делегацију Владе Србије.
Потом су двојица премијера одржали састанак у административном центру Владе Српске.
Односи званичне Бањалуке и Београд су већ годинама на никад вишем нивоу.
Врхунац таквог односа, свакако је био Свесрпски сабор и Декларација, из које је и проистекло прво заједничко обиљежавање Сретења као Дана државности.
Централни догађај обиљежавања биће одржан сутра у Палати Републике и Банском двору. Предсједник Додик свечано ће уз највише почасти, пред Палатом Републике, дочекати предсјеника Вучића, а потом ће бити одржан састанак двојице предсједника. Припреме за свечани дочек већ су почеле.
Одржана је проба Полицијског оркестара МУП-а и Почасне јединице МУП-а Српске. Испред Палате постављена су и два јарбола висине 25 метара, са заставама Српске и Србије.
Пред Палату је постављена и плоча на којој су уклесани стихови Лазе Костића о химни српске заставе - Заставо моја, заставо тројна, свијено срце народа бојна, зар већ у твојим бојама спава црвена крвца и крвца плава!
А химна српској застави, настала је у периоду када је један од највећих романтичара српске књижевности почео да пише и родољубиву поезију.
И то у вријеме док је Војводина била у саставу Хабзбуршке монархије, а Уједињеној омладини српске, политичком покрету основаном 1866. у Новом Саду, чији је слоган био "српство све и свуда", било забрањено дјеловање.
- Српска застава као један изразити државни симбол тада је персонификовала на један начин и читав српски народ. У вези с тим, ова пјесма Лазе Костића је један позив или боље речено једно обраћање том српском народу, обраћање застави па тиме и обраћање читавом народу, гдје он види своју будућност. Да ли у једном ослободилачком покрету и настављању идеје за коју се борила Уједињена омладина српска или ће, с друге стране како је он сматрао, да буде поробљен, понижен и да не буде остварен тај његов основни циљ, који је иначе био дефинисан почетком 19. вијека у вези са развојем српске револуције - навео је историчар Жељко Вујадиновић.
Обиљежавање Сретења као Дана државности Републике Српске, осим што представља круну добрих веза, представља и културолошку националну идентификацију, каже предсједник Парламента Српске Ненад Стевандић.
А та идентификација, јасно указује да су Срби, гдје год да живе, један народ.
- Ми то сада славимо и у Републици Српској и у Србији што је круна наших добрих односа и припадамо некој сјајној генерацији која је то утврдила на Свесрпском сабору, која како каже да је то заједничка будућност српског народа. Ми смо у ту заједничку будућност одмах кренули да корачамо, да реализујемо то - истакао је Ненад Стевандић, предсједник Народне скупштине Републике Српске.
У знак обиљежавања заједничког празника, Палата Републике ће у наредна три дана свијетлити у бојама српске тробојке. Тим поводом честитке су упутили и бројне политичке странке и организације.
Из Прве Српске демократске странке поручили су да овај празник симболизује не само историјски значај Првог српског устанка и доношење Сретењског устава, већ и непоколебљиву вољу српског народа да самостално гради своју будућност.