Вујадиновић: Српска застава персонификовала читав народ (ФОТО)
- У вези с тим, ова пјесма Лазе Костића је један позив или, боље речено, једно обраћање том српском народу, обраћање застави па тиме и обраћање читавом народу, гдје он види своју будућност. Да ли у једном ослободилачком покрету и настављању идеје за коју се борила Уједињена омладина српска или ће, с друге стране како је он сматрао, да буде поробљен, понижен и да не буде остварен тај његов основни циљ, који је иначе био дефинисан почетком 19 вијека у вези са развојем српске револуције - рекао је Вујадиновић.
Вујадиновић је подсјетио да је Уједињена омладина српска окупљала људе и значајне културне посланике тог времена из Србије, Хабзбуршшке монархије, БиХ, Црне Горе.
- Та Уједињена омладина српска одржала је неколико својих омладинских скупштина у којима је поставила своје одређене политичке захтјеве у складу са генералном атмосфером која је у том времену владала у Европи. Један од њихових основних циљева био је не само уједињење српског народа, ако се тако може рећи, у једној јединственој држави него и просвећење тог истог народа. У вези с тим, онда је та Уједињена омладина српска не баш тако оптимистично дочекана у Хабзбуршкој монархији с једне стране, а с друге стране послије убиства кнеза Михајла 1868. године сумњичена је да је имала неких удјела у организацији тог догађаја. Због тога је послије 1871. године престао њен рад да би касније она под нешто другачијим називом Дружина за ослобођење и уједињење српско наставила свој рад на Цетињу, Кнежевини Црној гори, послије 1872. године - рекао је Вујадиновић.
Према његовим ријечима, у таквим околностима настало је неколико родољубивих дјела Лазе Костића.
- Међу њима је и ова пјесма о којој говоримо и која је посвећена српској застави. Као што је познато, послије доношења Сретењског устава 1835. године, првог Устава модерне српске државе, српске кнежевине тада, 1835. године били су дефинисани и у том Уставу и одређени симболи, што иначе у формалном смислу Србија, која је тада још била вазална кнежевина, у вазалном односу према Османском царству, не би могла да има. Међутим, Сретењски устав, без обзира на његово кратко трајање, садржавао је те одредбе, па је поред осталог садржавао и одредбу о застави. Тада је дефинисана и српска тробојка која је касније са одређеним измјенама остала на снази малтене све до најновијег времена - навео је Вујадиновић.
Вујадиновић је напоменуо да је у вези с тим било доста негативног отклона појединих великих сила према тој српској застави.
- Због тога што се тада говорило, а то су говорили и представници Хабзбуршке монархије, па и руски представници, да је она у сваком случају идентична или да личи на заставу Француске, а познато је да је та тробојка у француској револуцији имала значајну улогу - истакао је Вујадиновић.
Вујадиновић је нагласио да је "тај циљ, стварање јединствене српске државе, који је као такав дефинисан у Првом српском устанку и када су Срби изграђени као суверена нација у току тог српског устанка, уствари био једна идеја водиља у српској политици 19. вијека".
- Дакле, у складу са основним и свеприсутним, ако се може рећи, идејама у Европи тог времена. Према томе, Срби нису у том смислу представљали неки велики изузетак у односу на националне покрете, националну идеологију појединих других, прије свега развијених западних земаља. У вези с тим, онда се и дефинише уствари једна таква идеологија развоја националног покрета и уједињења народног, уједињења националног на бази, прије свега, заједнице језика, односно на бази јединственог језика при чему се нација доживљава управо тако као, да тако кажем, један корпус обухваћен заједничким језиком и једном слојевитом историјом - објаснио је Вујадиновић
Вујадиновић је поручио да је "тако нација дефинисана уствари као један природни феномен, једна природна појава".
- У данашњем времену, које се сматра постсуверенистичким, и када се нација све више доживљава као политички феномен, то се у науци често дефинише као синтетизована нација, онда се и другачије, да тако кажем, дефинишу уопште сви ови постулати. Али зато се у оквиру једног националног корпуса јављају одређени покрети за формирање посебних нација, формирање посебних језика, што такође није посебна појава, није нова појава и није појава која је карактеристична само за балкански простор. Али она у сваком случају као таква, да тако кажем, постоји и дефинише се на оним темељима и принципима који су супротни од овог дефинисања нације као природног феномена - рекао је Вујадиновић.
Вујадиновић је објаснио да "синтетизовани тип нације одређује прије свега њено политичко опредјељење када би се онда у складу с тим обрнутим смјером стварале и неке идентитетске претпоставке за њену посебност".
- И то је појава која је карактеристична у појединим европским и не само европским областима. Она је у посљедње вријеме у вези са једном идејом да је нација оживјела свој историјски ход, да је престала да буде носилац суверенитета и у вези са разним поступцима и пројектима регионализације појединих старих европских држава и појединих старих европских народа, у оквиру тога дефинише се уствари да би онда те регије требале да буду нови носиоци суверенитета - изјавио је Вујадиновић.
Вујадиновић је напоменуо да се "на тај начин у складу са овом основном идеологијом може говорити о небројеном мултиплицирању разних националних идентитета како у српском, тако и у сваком другом корпусу".
- У посљедње вријеме често се говори о војвођанској нацији, о свим оним идентитетским критеријумима који би како-тако дефинисали посебној историји, посебној територији, па чак и посебном метричком поријеклу, посебним симболима и то би уствари био као један од тих принципа конституисања нових нација обрнутим путем у односу на оно како су оне дефинисане као природни феномен - закључио је Вујадиновић.