Популациона политика - стратешки национални интерес
Маринковић је рекао Срни да је примарни циљ да се у наредним годинама у Републици задржи број рођене дјеце изнад 9.000 годишње, што је недовољно, али је од изузетног националног интереса.
Навео је да би основна карактеристика популационе политике требала да се заснива на стимулисању наталитета, али истовремено и ублажавању емиграције младог /радно способног/ и репродуктивног становништва.
- У протеклом периоду су се издвајала значајна средства и спроводило доста мјера и активности, али оне и даље нису систематизоване, па као такве нису довољно ни препознате. Мјере поулационе политике је потребно додатно афирмисати, стално надограђивати и иновирати. Због тога се активности у прилог повећању рађања требају још више интензивирати, а у обзир се морају узети и сви друштвени и индивидуални аспекти, од којих посебну пажњу треба усмјерити према моделу репродуктивног понашања, али и константној емиграцији младог репродуктивног становништва - појаснио је Маринковић.
Он је истакао да треба издвајати додатна средства да би се појединци одлучивали на заснивање породице и самим тим рађало више дјеце.
- Због тога сваку активност надлежних институција на републичком и локалном нивоу у овом смислу треба подржати - рекао је Маринковић.
Према његовим ријечима, популациона политика треба да буде деполитизована, јер је стратешки национални интерес.
- Ипак, да би се рађало више дјеце потребна је шира друштвена акција и програм планирања породице, а предложене пронаталитетне мјере треба да посједују капацитет. Прије свега, треба унаприједити подршку родитељству, унапређивати квалитет образовања и омогућити запошљавање неактивног становништва. Све то мора да прати и развијенија свијест о факторима популационог развоја и мало позитивнија популациона клима - рекао је Маринковић.
Додао је да у свим варијантама пројекција будућег демографског развоја Српску очекује наставак неповољних тенденција.
- Недовољно рађање, повећање укупног старења становништва и константна емиграција младог и фертилног становништва пријете да буду ограничавајући фактор демографског, али и укупног развоја Српске. Очигледно је да ће се повећавати број становништва у градовима и регионалним центрима, док ће на селима бити све мање становника - навео је Маринковић.
Он је напоменуо да је, према званичним подацима, 2001. године у Српској укупно рођено 13.699 дјеце, а исте године је умрло 13.434 лица, па је те године последњи пут природни прираштај био позитиван 265. Двадесет двије године касније, 2023. у Српској је укупно рођено 9.309 дјеце, умрло је 13.508 лица, па природни прираштај има негативну вриједност минус 4.199.
- Ако се са аспекта тренутног демографског развоја може рећи било шта позитивно, то је да се у Републици у посљедњих дванаест година /2011-2023/ рађао прилично константан број дјеце, у просјеку око 9.300 годишње. Ово потврђују и посљедњи званични подаци Републичког завода за статистику по којима је 2023. године укупно рођено 9.309 дјеце, односно за 191 више него 2022. године, када је до сада било најмање рођених 9.118 - нагласио је Маринковић.
Становништво Српске, рекао је он, карактерише висока просјечна старост приликом склапања брака /за жену са 29, а за мушкарца 32 године/, те све касније рађање дјеце и смањење броја склопљених бракова.