Парламентарни избори на Косову и Метохији – враћање у институције кључни политички циљ Срба
Шест је странака и иницијатива којима ће Срби наступити на сутрашњим изборима. Српска листа, Српска демократија, Партија косовских Срба, Српски народни покрет, Грађанска иницијатива Народна правда и листа За слободу, правду и опстанак.
Бојкот институција није донио очекиване ефекте. Стога је враћање у њих сада прва обавеза. Централни ниво одлучивања у Приштини, парламент и влада, прва су степеница на којој Срби треба да траже своја права.
- Мислим да је сада важно, јер се од стране Приштине многи закони покушавају да се промијене и укину сва она загарантована права које Срби имају кроз устав и остале законе. Тако да мислим да је много важна борба свих десет Срба у парламенту, да се боре за сва права која су и гарантована, али у будућности и нове законе који ће бити важни за српску заједницу - наводи Душан Радаковић из Центра за заступање демократске културе.
Колики домети Срба у институцијама владе и скупштине могу да буду, према оцјени аналитичара Марка Миленковића, зависиће од тога какви ће резултати бити генерално, ко ће формирати нову владу..
- Поготово што имамо претходни случај, Куртијеву владу, која није узела адекватно проблеме српске заједнице, нити је жељела да сарађује са српском заједницом, и има српску заједницу као политички фактор овде на Косову и Метохији - оцјењује Миленковић.
У ранијим мандатима Срби су били тег на тасу ваге у формирању владајућих коалиција. Већина српских посланика у скупштини бира и свог министра у будућој влади.
Која ће албанска странка формирати владу
У првом кораку враћања Срба у институције, биће важно која ће странка Албанаца формирати владу.
- Ветевендосја (Самоопредељење) тврди изричито да неће ни са којом опозиционом партијом у постизборној коалицији, што значи ако не добију минимум 50 посто, односно 51 мандат, па још десет од несрпских посланика да формирају 61, онда они неће бити на власти, то препуштају опозицији. Онда да видимо ко ће бити друга партија у том опозиционом блоку и како ће та нова влада из опозиције да изгледа, мада је то технички врло компликован процес ако се гледа устав и правилник рада скупштине - наводи аналитичар Љеарт Хоџа.
Други корак Срба, можда и важнији од првог, њихово је враћање у институције на локалном нивоу, прије свега у четири општине на сјеверу Косова и Метохије. Албанци управљају српским општинама на сјеверу скоро двије године, а сљедећи локални избори на реду су у октобру или новембру ове године.