Објављена графичка новела "За ким звоно звони"
Аутор познат по сад већ бестселер дјелима "Словенска митологија" и "Бајка над бајкама" у новом пројекту, чији носи поднаслов "О првом вампиру и потомцима", уз помоћ илустратора Г. Негомана упустио се стварање овог занимљивог пројекта.
Књига обухвата три сегмента: графички дио, публицистички додатак и биљешку за читаоце у којој аутор додатно разјашњава новелу и њене теме, што све заједно чини аутентично и јединствено дјело на тромеђи страшног, митског и фантастичног. Како сам аутор у пропратном тексту објашњава, мотив да се упустиу испитивање вампирске тематике постоји веома дуго, али је сада добила праву форму.
- Сигурно сте чули да је вампир ретка реч која је из српског језика ушла у све језике свијета. У овој књизи ћете сазнати све о првим "вампирским случајевима" од пре равно три века, кроз фасцинантни спој наратива и илустрација и преплитање људских судбина с мистичним елементима словенског фолклора. Осетите мистерију и језу народних предања кроз графички приказ фолклорне фантастике, у причи о првом вампиру и потомцима - навео је Гајић.
Дејан Стојиљковић, прозни и драмски писац, филмски и стрип-сценариста, каже да је ова прича уткана у генетски материјал читаоца и аутора.
- Једна од оних прича коју носимо у генима, у костима и крви, са којом се рађамо… и њоме писац Ненада Гајић и илустратор Г. Негоман као да хоће да поруче: "Слава вам, преци! - написао је Стојиљковић.
Александар Тешић, писац, каже да Гајић поново потврђује своју позицију мајстора за стварање атмосфере уз добро познавање историјског и митолошког материјала.
- Ненад Гајић верно приказује атмосферу прошлих времена кроз прецизне описе и дијалоге, који читаоца воде у мрачни, мистични свет. Уметнички цртежи додатно наглашавају мрачну естетику-рекао је Тешић, док Боб Живковић, илустратор и графички дизајнер, истиче невјероватну симбиозу цртежа и текста.
- Нема важније и старије уметности од приповедања. Ненадов и Негоманов први вампир је страшан колико и оригиналан. Тера нас да стрепимо, колико и да (на крају) заплачемо. То је моћ уметности - рекао је Живковић.