Влада Српске: Повећане минималне цијене трупаца
Основни разлози за доношење Одлуке о повећању минималних цијена трупаца код четинарских врста: јеле, смрче и бијелог бора, као и код лишћарских врста букве и храста, у важећем Цјеновнику шумских дрвних сортимената су сљедећи:
- Из анализе цијена шумских дрвних сортимената у окружењу: Федерација БиХ, Србија и Хрватска, видљиво је да су цијене шумских дрних сортимената у Републици Српској ниже и да постоји простор за повећање цијена трупаца у Јавном предузећу.
- Домаћи дрвопрерађивачи значајне количине трупаца храста увозе из Хрватске гдје су цијене значајно веће.
- У 2024. години је регистрован рекордан извоз трупаца храста из приватних шума за које су се постизале значајно веће цијене (преко 100 КМ/м3) у односу на цјеновник Јавног предузећа.
У Републици Србији удружење дрвопрерађивача је предлагало Привредној комори Србије да се размотри могућност забране увоза у Србију производа од дрвета из Републике Српске због значајно нижих цијена трупаца четинара.
Влада Републике Српске утврдила је на данашњој, 104. сједници, више нацрта и приједлога законских рјешења.
— Влада Републике Српске (@Vlada_Srpske) February 6, 2025
https://t.co/6cUhMoe7Dd pic.twitter.com/9TC0IRYTBm
- Повећање цијена ублажиће негативан финансијски ефекат Јавног предузећа а кроз Одлуку о утврђивању критеријума о начину расподјеле шдс и закључивање уговора о сукцесивној испоруци шдс, коју је усвојила Влада Републике Српске, дрвопрерађивачима дати додатну сигурност у пословању, а Јавном предузећу додатна финансијска средства неопходна за пословање.
- У 2024. години је дошло до повећања цијена извођења радова у шумарству од 16%, што на годишњем нивоу повећава трошкове за Јавно предузеће од 6.600.000 КМ. Исто тако, од 01.01.2024. године, дошло је до повећања најниже плате у Републици Српској и она је износила 900 КМ. Ово повећање минималне плате у Републици Српској проузроковало је додатне трошкове за Јавно предузеће у износу од 6.500.000 КМ, те додатна измјена у 2025. години око 6.000.000 КМ, што је у коначнци већа за око 12.500.000 КМ, што свеукупно увећање трошкова плата и извођења радова износи 19.100.000 КМ.
- Када се посматра планирани укупан приход од продаје шумских дрвних сортимената овим повећањем цијена увећање прихода је испод 10 одсто, а посматрано по врстама дрвета код трупаца букве је увећање веће из разлога што се у протеклих неколико година ове цијене нису мијењале и биле су значајно мање од цијена у Федерацији БиХ.
На данашњој сједници Влада Републике Српске дала је сагласност на Меморандум о разумијевању између Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске и Министарства иностраних послова и трговине Мађарске о сарадњи у оквиру програма Stipendium Hungaricum за период 2025 - 2028. године, те је овластила министра за научнотехнолошки развој и високо образовање да потпише Меморандум.
Циљ Меморандума је олакшати проширење сарадње, доприносећи интересу развоја друштва заснованог на знању и узајамно корисној сарадњи у облсти високог образовања, саопштено је из Владе Српске.
У оквиру Програма стипендирања држава Мађарска даје највише 50 стипендија годишње студентима из Републике Српске за студирање у Мађарској на мађарском или страном језику, дајући предност кандидатима који желе студирати у области науке, технологије, инжењерства, математике (СТЕМ), те медицинских и здравствених наука и пољопривреде. Стипендије се могу одобрити за похађање редовних основних студија, мастер студија и интегрисаних мастер студија у било којој доступној области, докторских студија и/или ванредних студија у трајању од три до десет мјесеци.
Важно је напоменути да ће стипендистима из Републике Српске бити омогућена настава без плаћања школарине, мјеста у студентским домовима на кампусу високошколске установе домаћина или допринос трошковима смјештаја, право на здравствене услуге и могућност додатног здравственог осигурања које покрива услуге на страном језику, коришћење бесплатних библиотекарских услуга, те мјесечна накнада у складу са важећим правним прописима који дефинишу износ стипендије за стране студенте.
Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о судској полицији Републике Српске.
Након анализе досадашњег рада Судске полиције, као и примјене Закона о Судској полицији Републике Српске, закључено је да је потребно измијенити и допунити важећи Закон са циљем побољшања ефикасности у раду и функционисања Судске полиције.
Измјене и допуне закона предвиђају оснивање основних и унутрашњих организационих јединица, усклађивање одређених неусаглашених прописа, између осталог, код начина запошљавања, пријема кандидата за приправнике у Судској полицији, обуке и стручних усавршавања, напредовања у служби, дисциплинске одговорности, те отклањања одређених техничких пропуста у Закону.
Основна улога оснивања Судске полиције огледа се у пружању помоћи суду и тужилаштву и сходно томе треба бити препознатљив фактор безбједности и ефикасности рада правосудних институција, као и да ужива повјерење судија, тужилаца и самих грађана.
Такође, Влада је данас утврдила и Приједлог закона о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске.
Наведеним законским рјешењем врши се усклађивање Кривичног законика са одредбама Устава Републике Српске, чиме се брише дио који се односи на родни идентитет, а додају одредбе које се тичу другог личног својства, како је и прописано Уставом Републике Српске.
Уставни основ за доношење овог закона садржан је у члану 10. Устава Републике Српске, према којем су грађани Републике Српске, равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, националну припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство.
Влада Републике Српске утврдила је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о комуналној полицији.
Приједлог закона, у односу на важећи Закон уводи више нових рјешења која се односе на: организовање комуналне полиције, надлежност полиције, увођење института упозорења као превентивне активности која треба да утиче на спречавање нарушавања комуналног реда и настанка прекршаја, вођење евиденција које би биле у функцији планирања, спровођења комунално-инспекцијског надзора, контроле и извјештавања о раду и стању комуналног реда, и друга питања од значаја за обављање комунално-инспекцијског надзора.
Између осталог, измјене и допуне предметног закона односе се и на пооштравање казнене политике, односно повећање новчаних казни за прекршаје, имајући у виду да је примјена Закона у дијелу који се односи на казнену политику показала да су постојеће новчане казне дестимулативне и не дјелују ефикасно на починиоце прекршаја.
Влада Републике Српске донијела је Одлуку о изради Стратегије развоја предузетништва жена Републике Српске, којом се покреће израда стратегије за седмогодишњи период.
Стратегија је документ у којој се утврђују правци развоја и подршка овој области у циљу повећања учешћа жена у привреди Републике Српске, чиме се омогућава њихово оснаживање, те повећава независност и равноправнији положај у друштву у цјелини.
Сврха стратегије је да се настави подршка пословању, развоју и формирању нових привредних субјеката у власништву жена, финансијска подршка, обука за ове субјекте у циљу унапређења њиховог пословања, промоција ових субјеката у јавности, подстицање удруживања и умрежавања жена, те креирање мјера и активности за жене у специфичним областима у којима оне имају веома значајну улогу.
Потреба за доношењем посебног стратешког документа постоји и због чињенице да привредни субјекти у власништву жена заузимају значајно мјесто у привреди са учешћем од 28 одсто у укупном броју субјеката. Број предузетница у Републици Српској континуирано расте сваке године, али је потребно наставити специфичну подршку даљем развоју ове области у наредном периоду.
Влада Републике Српске утврдила је и Нацрт Закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација, а чији је примарни циљ повећање транспарентности рада непрофитних организација.
Овим законом успоставља се посебан Регистар непрофитних организација основаних у Републици Српској које финансијски или на други начин помажу страни субјекти, политичко дјеловање и политичке активности непрофитних организација које их одређује као агенте страног утицаја, уређују услови и начин обезбјеђења јавности рада, те прописују друга питања у вези са радом тих организација.
Наиме, рад непрофитних организација у Републици Српској, основаних у складу са Законом о удружењима и фондацијама, које финансијски или на други начин помажу страни субјекти, њихово политичко дјеловање и политичке активности, као агената страног утицаја, до данас није уређено законом. Ова правна празнина ствара могућност за политичко дјеловање ових организација и страни утицај на уставноправни поредак Републике Српске.
Посебно јер је Закон о удружењима и фондацијама Републике Српске уредио питања оснивања, поступак регистрације, унутрашњу организацију и престанак рада удружења и фондација, али није регулисао да област јавности рада.
У складу с тим, било је неопходно регулисати јавност рада и повећати транспарентност непрофитних организација доношењем релевантног закона.