Митровић: Одлуке непотпуног Уставног суда БиХ не могу се сматрати одлукама институција
- Зато је Народна скупштина Републике Српске, имајући у виду своју обавезу о придржавању одредаба Устава БиХ, донијела Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ због неуставне измјене правила, али и због двадесетогодишњег одуговлачења замјене страних судија домаћим судијама - написао је Митровић у колумни за Глас Српске.
Он је навео да је Народна скупштина Републике Српске имала у виду и неуставност дјеловања Уставног суда БиХ без судија из Републике Српске.
Митровић је подсјетио да појединац, странац, бира највећи број судија у Уставном суду БиХ и то из реда странаца који не морају знати ништа о БиХ, ни језик, нити правни систем у БиХ.
Према његовим ријечима, ово је један од доказа о ограничавању суверенитета БиХ и њених народа и ентитета.
-Странац, појединац, па макар он био и предсједник Европског суда за људска права, бира чак три судије Уставног суда БиХ и тиме има већа права и значај од конституената БиХ - два ентитета и три народа који бирају само по двоје судија. Ни логике, ни права, ни смисла - нагласио је Митровић.
Он је додао да је такав Уставни суд БиХ од почетка рада био инструмент противправне и нелегитимне ревизије Устава БиХ, накарадним тумачењем и потврђивањем закона наметнутих одлукама високих представника.
- Доносио је одлуке у којима је умјесто уставног основа и позивања на конкретну уставну одредбу као уставни основ наводио - "на основу утврђене уставне потребе" или "може се очекивати" што је наводна уставност наметнутог Петричевог /бивши високи представник Волфганг Петрич/ закона о "суду БиХ" - рекао је Митровић.
Он је подсјетио да су неке кључне одлуке доношене прегласавањем четворо судија Срба и Хрвата гласовима троје страних судија и двоје судија Бошњака.
- Такве одлуке су најчешће биле на основу апелација које су упућивали бошњачки представници, прије свега предсједници СДА у вријеме када су били чланови Предсједништва БиХ - указао је Митровић.