Пантић: Прогласити дан геноцида над Србима у бањалучким селима
Секретар Удружења Владимир Пантић сматра да је у Дракулићу извршен геноцид јер су само у једном дану усташе на најмонструознији начин убиле 2.300 Срба.
Поводом предстојећег обиљежавања 83 године од усташког покоља у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, те руднику Раковац, Пантић је рекао Срни да Удружење неће одустати од раније иницијативе да се на спомен-плочи на школи у Шарговцу ријеч "умрли" замијени ријечју "убијени".
- Усташе су након злочина натјерале учитељицу да у дневник поред имена сваког дјетета упише да је умрло. Промјеном спомен-плоче добила би се права истина о начину смрти српских ученика - поручио је Пантић.
ЗЛОЧИН ГЕНОЦИДА НА ТЕРИТОРИЈИ ЧИТАВЕ НДХ
Историчар у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Драгослав Илић сматра да је злочин геноцида, који је дефинисан као злочин извршен са намјером да један народ буде уништен у цјелини или дјелимично, извршен над Србима на читавој територији тадашње Независне државе Хрватске /НДХ/.
Илић је навео да је злочин у Шарговцу, Дракулићу и Мотикама планиран у самом врху власти НДХ, а за његово је извршење у Бањалуку још у децембру 1941. године послата јединица из личне гарде Анте Павелића.
- Она је злочин извела у сарадњи са локалним усташама крајње сурово, без било какве селекције жртава. Овај покољ саставни је дио реализације државне политике која је за циљ имала уништење Срба на цијелој територији - рекао је Илић Срни.
Према његовим ријечима, злочин у Шарговцу, Дракулићу и Мотикама, колико год био огроман и трагичан, сам по себи не представља геноцид већ је његов саставни дио, један у огромном низу оваквих догађаја којима је НДХ реализовала идеју геноцида над Србима на својој тадашњој територији.
Говорећи о чињеници да су у овом злочину учествовали и католички свештеници, а да су Католичка црква и бивша комунистичка власт то прикривале, Илић је указао на став историчара Раула Хилберга према којем је католицизам био основа тоталитарне идеологије НДХ, док су римокатолички свештеници имали посебно друштвено мјесто и утицај.
Јасно је, каже, зашто је и један број свештеника узео учешће у самим злочинима, како у планирању, тако и у подстрекивању, па и самом извршењу.
- Ту се негдје назире и одговор на питање зашто се у издањима Римокатоличке цркве на овим просторима овај догађај негира или релативизује - напоменуо је Илић.
Илић је подсјетио да се у периоду комунизма о оваквим догађајима из ратног периода могло писати и говорити, али да такав говор или писање нису смјели доводити у питање тада важеће идеолошке поставке.
Нагласио је да је тешко, изузетно крваво насљеђе рата требало смјестити у прокламовану идеологију братства и јединства, што је било могуће само афирмацијом тема које су имале кохезивну друштвену функцију.
- То су биле теме устанка и револуције којима су давана својства морално беспријекорне борбе чија посљедица је била заједничка држава "наших народа и народности" коју "морамо чувати као зјеницу ока свога" - појашњава Илић.
Илић је упитао зашто данас не постоји адекватно интересовање за овај и сличне догађаје, истичући да смо свједоци да се медији за ове теме интересују само у данима обиљежавања сјећања на страдања.
- Ако желимо формирати јасну историјску свијест о нашим жртвама из Другог свјетског рата, међу којима су и жртве овог злочина, потребно је превенствено да имамо адекватна научна истраживања, а затим образовне процесе при чему не мислим само на школу. Све то мора бити оплемењено креативним приступом у области умјетничког стваралаштва - закључио је Илић.
ПОКОЉ ПОЧЕО У ЗОРУ
Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Небојша Видаковић подсјетио је да је покољ у бањалучким селима почео 7. фебруара 1942. године у 4.00 часа када је група усташа стигла у рудник Раковац и одмах почела да убија српске рударе.
- Убијена су 52 од укупно 60 рудара. Усташе су потом наставиле покољ српског становништва у бањалучким селима, идући од куће до куће. Истог дана су упале у школу у Шарговцу у којој су наставу похађала дјеца католичке и православне вјероисповијести и на звјерски начин убиле 52 српска ђака - навео је Видаковић.
У Бањалуци ће сутра бити обиљежене 83 године од усташког покоља у селима Дракулић, Шарговац и Мотике, те руднику Раковац гдје је у само једном дану звјерски убијено 2.315 Срба, међу којима 551 дијете.