Крњи Уставни суд се огласио о предмету "Зухрић и други": Одлучивали о индивидуалним апелацијама, а не о уставности
Одлукама оспореним пред крњим Уставним судом одбијена је овјера Златана Бегића као кандидата групе делегата у Клубу осталих у Дому народа Парламента ФБиХ (Албина Зухрића, Сандре Имшировић и Сените Хандукић) за избор предсједника и потпредсједника Федерације БиХ из групе осталих.
Крњи Уставни суд је у тој одлуци пошао од закључака из Одлуке о допустивости и меритуму од 26. марта 2015. године у којој је одлучивао о суштински истом правном и чињеничном питању немогућности припадника групе осталих да се кандидују за дужност предсједника и потпредсједника Федерације БиХ.
- Дакле, крњи Уставни суд је, пратећи властиту праксу из тог предмета и праксу Европског суда за људска права из предмета Сејдић и Финци, Зорнић, Пилав и других сличних предмета, закључио да различито поступање према апелантима које је засновано искључиво на њиховој етничкој припадности нема објективно и разумно оправдање, због чега постоји повреда права апеланата на недискриминацију из члана 1. Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода - наводе у саопшттењу.
Крњи Уставни суд посебно истиче да одлука не улази у оцјену уставности амандмана Кристијана Шмита нити садржи закључак да "Шмитови амандмани на Устав ФБиХ донесени у изборној ноћи дискринишу остале".
Крњи Уставни суд наглашава да је у образложењу поновио став из Одлуке о допустивости и меритуму од 22. марта 2023. године, те је јасно нагласио да садржај оспорених одредби амандмана Шмита у односу на одредбе Изборног закона БиХ указују на чињеницу да тим одредбама које је донио Шмит нису мијењане раније одредбе Устава ФБиХ и Изборног закона које су се односиле на искључење могућности да се за предсједника и потпредсједнике Федерације БиХ кандидују и припадници осталих.
- С циљем јаснијег информисања јавности, крњи Уставни суд сматра да је битно указати и да је у конкретном предмету поновио став из Одлуке од 26. марта 2015. године (тачка 73), као и став из одлука из накнадних предмета, све, изузев једне, донесене прије него што јеШмит интервенисао на Устав ФБиХ 2. октобра 2022. године, да је за рјешавање овог питања првенствено неопходна измјена Устава БиХ - наводе у саопштењу.
Стога је крњи Уставни суд одлучио да неће укинути наведене одредбе устава ентитета и Изборног закона БиХ, односно да неће наложити Парламентарној скупштини БиХ и Парламенту ФБиХ да усагласе наведене одредбе све док у домаћем правном систему не буду усвојене уставне и законодавне мјере којима се окончава постојећа неусклађеност Устава БиХ и Изборног закона БиХ са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, коју је утврдио Европски суд у предметима Сејдић и Финци, Зорнић, Пилав и другим сличним предметима.
- У вези с изношењем ставова о потпредсједници Уставног суда Валерији Галић и судији Уставног суда Марину Вукоји, наглашавамо да је непримјерено прозивање судија које су, у складу са чланом 43. Правила Уставног суда БиХ, оставиле могућност достављања издвојеног мишљења - наводе у саопштењу.
У овом тренутку, као што је наведено, одлука се налази у поступку постпродукције, а да ли ће прозване судије, у складу са чланом 43. Правила Уставног суда, уопште користити своје право на издвојено мишљење у овом тренутку није примјерено коментирати, истакли су и саопштењу.
Штавише, дискусија наведених судија у вези с овим предметом уопште се није односила на противљење самој одлуци, већ на разматрање допустивости према члану 18. став (3) тачка е) Правила крњег Уставног суда, односно питање разматрања је ли крњи Уставни суд БиХ раније одлучивао о истој ствари јер је неспорно да се радило о питању у којем је крњи Уставни суд БиХ раније донио сличне одлуке, закључили су у саопштењу.