Митровић: Влада наставља политику подстицаја за привреду Српске
Митровић је у интервјуу Срни рекао да је у 2024. години за подстицај за повећање плата издвојено 23,5 милиона КМ, односно за период јул-децембар 2023. и јануар-јун 2024. године, којима су обухваћена 844 привредна субјекта са 68.500 радника.
- То је веома важно због повећања куповне моћи радника и побољшања њиховног материјалног положаја, а с друге стране помоћи привредим субјектима да лакше поднесу повећање плата кроз субвенције - нагласио је он.
ПРЕДНОСТ БЛИЗИНА ЕУ
Када је ријеч о подстицајима за директна улагања, како су у претходном закону била дефинисана, Митровић је нагласио да је у 2024. години издвојено око 11 милиона КМ, при чему је обухваћено 159 привредних субјеката са око 12.000 радника, а вриједност инвестиција које су подржане је око 52 милиона КМ.
- Директна улагања су се односила на набавку нових технологија, те унапређење технолошког нивоа опреме с крајњим циљем повећања продуктивности и конкурентности - рекао је Митровић.
Он је додао да је лани издвојено и 185.000 КМ за 15 привредних субјеката с циљем одржавања и оживљавања старих и умјетничких заната.
Митровић је навео да су од 2019. године до краја 2024. године издвојена 132 милиона КМ за подстицаје, од чега 85 милиона на подстицаје за повећање плата 74.000 радника.
- С друге стране, за директна улагања издвојено је 46,9 милиона КМ, а укупне инвестиције које су кроз овај подстицај подржане износе 300 милиона КМ - рекао је он.
Говорећи о новом закону о страним улагањима Митровић је рекао да нема много промјена, осим у неким формулацијама у вези са одређеним надлежностима. Осим овог, усвојен је и Закон о самосталним привредницима, којих је 26.000, чији је циљ прије свега подстицање старих заната.
Митровић каже да је предност Српске близина ЕУ, што се показало посебно у вријеме пандемије вируса корона.
- Тада се показало да су земље ЕУ које имају погоне у Азији и другим далеким земљама имале огромне тешкоће у снабдијевању и добијању одређених компоненти за коначне производе, али и велике трошкове - навео је министар привреде.
РЕФОРМА ОБРАЗОВНОГ СИСТЕМА
Митровић је нагласио да одређени привредни субјекти желе да своју прозводњу пребаце у Српску, те додао да постоје тенденције и да аутомобилска индустрија своје погоне из Европе измјести у Српску.
Митровић сматра да је важна и реформа образовног система, при чему треба уважити захтјеве пословне заједнице за одређеним профилима дјелатности који до сада нису били предвиђени и на томе ће ресорно министарство сигурно радити.
Према његовим ријечима, у 2024. години забиљежено је побољшање, прије свега у области пружања услуга, трговине, угоститељства, мало томе су допринијели пољопривреда, водопривреда, шумарство.
- С друге стране прерађивачка индустрија, односно индустрија уопште имала је драстичан пад у овом периоду, а средином 2024. године долази до опоравка индустријске производње - рекао је он.
Митровић је истакао да је 2024. године забиљежен пад индустријске производње 6,7 одсто, а узимајући у обзир прерађивачку индустрију пад привредне активности у оквиру прерађивачке индустрије износио је 5,4 одсто.
- Ако посматрамо утицај прерађивачке индустрије на укупну индустријску производњу јасно је да је он знатан, јер од укупне индустријске производње на прерађивачку одлази 63,3 одсто. Јасно је и да је укупна инсустријска производња пала због прерађивачке индустрије - рекао је Митровић и додао да је то утицало и на пад броја запослених у индустрији који је достигао 4,7 одсто, а у прерађивачкој 6,1 одсто.
ПОВЕЋАЊЕ ЦИЈЕНА СИРОВИНА
Митровић је рекао да су због свега угрожени кожарска и текстилна индустрија, прије свега због конкуренције азијских земаља које имају јефтину радну снагу, тако да партнери са Запада врше притисак на привредне субјекте у Српској да смање цијене у услужној дјелатности.
То, сматра он, аутоматски проузрокује смањење њихове конкурентности и смањење извоза, што аутоматски повлачи смањење броја радника који је износио 12,7 одсто.
Митровић је рекао да сукоби у Украјини и Блиском истоку утичу на цијели свијет, а тиме и на ЕУ, Балкан и Републику Српску.
- Српска је због ових сукоба суочена и са повећањем цијена сировина које набавља у ЕУ, односно земљама окружења, а повећане су цијене енергената због чега су привредни субјекти повећали цијене производа чиме је конкурентност у паду - рекао је Митровић.
Он је навео да је индустријска производња лани смањена за 6,7 одсто, прерађивачка 5,4 одсто, те је нагласио да ће оздрављење привреде ЕУ имаћ утицаја на побољшање услова пословања и привредника у Српској.
- Због пада индустријске производње ресоро министарство је лани донијело низ закона кијима се желе побољшати услови пословања привредних субјеката с циљем побољшања њихове конкурентности на домаћем и иностраноим тржишту кроз повећање продуктивности - рекао је Митровић.