СПЦ прославља Часне вериге
Патријарх јерусалимски, свети Јувенал, дао је те вериге на дар царици Евдокији, прогнаној жени цара Теодосија Млађег. Царица их је преполовила па једну половину послала Цркви Светих апостола у Цариград, а другу половину дала својој кћери Евдоксији, жени Валентиновој у Риму.
Евдоксија је сазидала Цркву Светог Петра и положила у њу ове вериге, заједно са онима у које је свети Петар пред своју смрт, био окован од цара Нерона.
Према народном предању, од Часних верига настаје блаже вријеме, јер Бог усијаним веригама почиње да загријава земљу.
У многим мјестима, Вериге се сматрају за велики празник. Косовско становништво празнује Верижњаке због куге, у неким селима због стоке, а сточари их празнују због стоке.
У српском народу постоји народни обичај да се на данашњи дан веригама, односно ланцима, веже кућни праг и тако дом заштити од нечастивих људи и сила.
На данашњи дан нипошто не бисте смели да одете на пут јер се сматра да бисте тим чином оставили дом небрањеним, односно био би лакша мета за зле људе и непријатеље. У стара времена вјеровало се да би у случају да данас одете на пут дом могао да удари гром, да се запали летина, да стоку закољу вукови. Вјерује се и да ће она ко носи одијело шивено или купљено на Часне вериге погинути од грома.
Пошто на Часне вериге није такозвано црвено слово, данас не постоје посебне забране у погледу кућних послова. Чак је и пожељно да се кућа среди да блиста пошто се Свети Петар иначе сматра заштитником дома и породице.