Ивањска: Од логора за политичке затворенике до машине за убијање породица
Она је током говора поводом 80 година затварања Аушвица у Освјећиму подсјетила да је логор првобитно био мјесто за Пољаке који су се противили нацистичкој окупацији, а да се након тога претворио у логор ратних заробљеника.
Према њеним ријечима, Аушвиц је тада постао логор рада, у којем су Руси и Пољаци кориштени за тестирање гасова, "да се види који отров је најефикаснији за тровање".
Ивањска је навела да су нацисти касније почели да доводе и жене.
Према њеним ријечима, тешко је процијенити колико људи је убијено.
Ивањска се сјећа да је мало људи премјештено у друге логоре, те да су неки довођени из других земаља и директно увођени у гасне коморе.
- Касније је логор постао машина смрти. Нико не зна тачно колико их је убијено - навела је Ивањска.
Она свједочи да су нацисти 1943. године почели да доводе Роме и да су довођене цијеле породице.
- Доктор Јозеф Менгеле би се постарао за њих. Он је и прије рата вршио експерименте како би доказао да су Нијемци супериорни, а Јевреји и Роми - безвриједни народи које треба истријебити. У августу више није остао ниједан жив Ром, јер нису више били потребни Менгелеу - сјећа се Ивањска.
Она је напоменула да се на данашњи дан "слави ослобођење", дан када је логор престао да ради.
- Тада је било тек неколико затвореника. Остали су млади, болесни, труднице - тек 10 одсто од почетног броја. Стотине хиљада изведено је и одведено у друге логоре, те су многи тек касније ослобођени - додала је Ивањска.
Сјећање је кључ за разумијевање данашњице и дизајнирање будућности, изјавио је др Пјотр Цивински на комеморацији поводом 80. годишњице ослобађања нацистичког логора Аушвиц.
- Сјећање раздваја и уједињује људе. Оно боли, помаже, води, упозорава, обавезује и подиже свјесност. Без сјећања не знате који пут да одаберете - рекао је Цивински.
Он је напоменуо да људи данас уче историју, али да то није исто као "учење сјећања".
- Историја су чињенице, а сјећања доживљај тих чињеница - навео је Цивински.
Он је истакао да се морају промијенити образовни програми, у којима се уче само чињенице, али не и сјећање, јер сјећање није само ствар културе, већ јасноће и идентитета.
- Шта да радимо данас са сјећањем? Ако сте немоћни и не можете даље - можда сте дошли до границе, која је увијек имагинарна. Урадите нешто добро за друге, колико можете. Схватићете да радите то за себе и тада нећете бити беспомоћни. Нека ваше сјећање буде живо, јер је оно ваш стуб и представља вас саме - поручио је Цивински.
Након обраћања Цивинског услиједила је јеврејска молитва, а затим су приложене свијеће у знак сјећања на жртве Холокауста.
Комеморацији присуствује и српски члан и предсједавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић.