Митровић: Срби на правој страни историје
- То је било у складу са Анексом четири који је дејтонски Устав БиХ и који је одредио да "сви закони и прописи који буду на снази на територији БиХ када Устав ступи на снагу остају на снази у мјери у којој се не косе са Уставом" - написао је Митровић у колумни за Глас Српске.
Он је навео да је на снази остао и Закон о славама и светковинама који је 17. децембра 1992. године донијела Народна скупштина Републике Српске и којим је 9. јануар одређен као Дан Републике који је обиљежаван од 1993. године, зависно од услова који су били за вријеме рата.
- Након рата то су биле свечане академије, додјела одликовања и подсјећање на битке и страдања народа у Одбрамбено-отаџбинском рату. Долазили су гости из цијеле БиХ, али и региона, стране дипломате, пријатељи и државници. Ништа није било спорно ни за Бошњаке, Хрвате, Федерацију БиХ, стране амбасадоре - подсјетио је Митровић.
Он је оцијенио да празници у Републици Српској и ФБиХ јасно говоре - ко је ко и шта је шта.
"Срби и Република Српска, као држава српског народа и свих који у њој живе, празником је одредила 9. јануар 1992. године као дан настанка Републике Српске у складу са плебисцитом српског народа одржаним 9. и 10. новембра 1991. године, имајући у виду право народа на самоопредјељење по Повељи УН и у складу са тада важећим Уставом СФРЈ којим је одређено право да народи Југославије, а не и републике у њеном саставу, имају право на самоопредјељење, укључујући право на отцјепљење", пише Митровић.
Он је напоменуо да је други значајан празник за српски народ и Републику Српску 21. новембар као дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, као и 9. мај као Дан побједе над фашизмом који неки називају Дан Европе.
Митровић је нагласио да се у ФБиХ, тачније код Бошњака, као празник не прихвата ни 21. новембар као дан парафирања, а ни 14. децембар 1995. као дан потписивања мировног споразума у Паризу.
Он каже да је непознато зашто им није празник ни 9. мај као Дан побједе над фашизмом.
- Зато им је празник 1. март као "дан независности БиХ" којим обиљежавају неуставни референдум 29. фебруара и 1. марта 1992. године, када су само муслимани и Хрвати изашли на гласање, а Срби нису. Референдум је одржан, на Башчаршији је криминалац Исмет Делалић Ћело убио српског свата Николу Гардовића и ранио православног свештеника - подсјетио је Митровић.