Мук у Сарајеву након што је Трамп суспендовао помоћ страним земљама (ВИДЕО)
Иако ће фокус Трампове политике бити унутрашња ситуација у Сједињеним Америчким Државама то ће се одразити и на велики дио планете. Посљедице би прво могао да осјети Мексико. Градња зида дуж јужне границе и забрана илегалних миграција, примарни је задатак Трампа.
- Први циљ је да се спријечи илегалан прилив људи. Америка ће свакако наставити да прима одређени број људи који ће попуњавати потребну радну снагу, али не преко оних граница које су им потребе. Због тога је у свом говору прво апострофирао то, јер је на томе добио подршку - сматра политиколог Војислав Савић.
Америка на првом мјесту је политика која би посебно могла забринути режим у Кијеву. Иако током званичног говора томе није дао на важности, став новог америчког предсједника према сукобу у Украјини је добро познат.
- Трамп је већ у самом старту послао поруку да је спреман да разговара са предсједником Руске Федерације Владимиром Путином, а и јуче смо током инаугурације могли да чујемо и поруку Путина који је честитао на избору и побједи и са друге стране исто изразио спремност да се односи САД и Русије наставе путем дијалога - наводи политиколог Бојан Шолаја.
Потенцијална политика Доналда Трампа могла се очитати и кроз државнике који су позвани на инаугурацију. Емануел Макрон, Олаф Шолц, Урсула фон дер Лајен, нису били пожељни. Мјесто међу одабранима зато су нашли представници суверенистичке и национално оријентисане политике.
- Неће више /мађарски премијер Виктор/ Орбан бити усамљен у суверенистичкој политици и враћању традиционалним вриједностима уз подршку /словачког премијера Роберта/ Фице и српског корпуса у Бањалуци и Београду - нагласио је каријерни дипломата Зоран Миливојевић.
Управо у томе своју прилику могли би пронаћи Република Српска и Србија. Четири године демократске администрације обиљежили су директни притисци и санкције руководству Републике Српске. Најавама Трампа о Канади, Гренлдану и Панамском каналу већ је покренут процес геополитичких промјена. Аналитичари сматрају да би и Република Српска у томе могла пронаћи своје мјесто.
- Постоје интереси и жеља да се нешто мијења. Ако може Гренланд, зашто не би могла Република Српска? - упитао је професор Факултета политичких наука у Бањалука Милош Шолаја, додајући да "морамо да процијенимо шта је амерички интерес и гдје смо ми ту".
Прича о Гренланду и Канади, запарала је уши политичком Сарајеву. Оно што ће их директно погодити, јесте одлука Трампа о привременој суспензији свих америчких програма помоћи другим земљама на 90 дана. Према јавно доступним информацијама, из САД је током 2024. године кроз страну помоћ у БиХ стигло 39 милиона долара, а за годину прије је тај износ био чак 93,7 милиона долара. Слична ситуација је и у Србији. Коме је толики новац ишао и у које сврхе?
Замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац рекао је да је у Сарајеву завладао мук након Трампове одлуке о заустављању, односно суспензији америчке помоћи која се шаље у државе широм свијета.
- Пара више нема за "помоћ", која служи за "дестабилизацију свјетског мира промовишући идеје у страним земљама које су директно супротне хармонији и стабилним односима унутар и међу земљама. Трошило се у Сарајеву - рекао је Кошарац.
Предсједник Србије Александар Вучић рекао је да је то добра вијест за Србију и неке друге слободарске земље.
- Није за неке који су живјели на рачун америчких пара и уз помоћ америчких пара угњетавали неке друге и истовремено проводили политику која је била у интересу неких других - рекао је Вучић.
С друге стране, Србију свакако највише занима какав ће Трамп имати однос према јужној српској покрајини. Мандат администрације Бајдена протекао је у затварању очију на потезе /премијера самопроглашеног Косова/ Аљбина Куртија и насиље над Србима на Космету.
- Тешко да можемо замислити гори положај српског народа од овога који је тренутно на Косову и Метохији, и поред све наше добре воље и попуштања. Мислим да по том питању треба заузети неку јаснију позицију и ту тражити пут за сарадњу са Доналдом Трампом - сматра Душан Гујаничић из београдског Институт за политичке студије.
А главни актер у спровођењу политике Доналда Трампа сигурно ће бити нови државни секретар Марко Рубио. Чекају су и нови амерички амбасодори. Овом у БиХ вријеме је било да давно оде.