Сјећање на страдале Србе у Скеланима - свједоци умиру, а казне још нема
Служењем парастоса, одавањем почасти жртвама, прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа код Централног споменика у Скеланима код Сребренице данас су обиљежене 32 године од страдања овог мјеста и околних села.
Парастос је служен за 305 српских страдалника из овог мјеста и околних села у протеклом рату, од којих је 69 убијено 16.јануара 1993. године.
Осим чланова породица убијених и великог броја грађана, присуствовао је и потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић, изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић, предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић, предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.
Мост у Бајину Башту преко којег су цивили једино могло побјећи у Србију био је под сталном снајперском ватром. Управо на овом мосту убијени су петогодишњи Александар Димитријевић и његов брат Радислав који је имао 12 година. Да ли су они били легитимни војни циљ?
- Ако хоћете на пређете преко моста на Дринуи, да сачувате живу главу, а они вас убију, затим вас убију на кућном прагу, истребљење жена дјеце, то се сматра геноцидом - истиче Петко Ранкић.
Скелани су само једно од бројних нападнутих српских села током зиме 1992. и 1993. године.
- Као и у свим српским селима, и у Скеланима су убијали редом и жене и дјецу. И кад погледате ове злочине сви они имају елементе геноцида, Александар од пет година убијен је снајпером, а његов брат Радислав од 12 година убијен је исти дан. На данашњи дан заробили су 30 Скеланаца. Половину су побили, а четворо се и данас води као нестало - истакла је предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунац Радојка Филиповић.
Док је Српске и њених институција, злочин у Скеланима неће бити заборављен, а српски народ никада неће престати тражити правду - поручено је у Скеланима.
- Ми ћемо се и даље окупљати и инсистирати. Није да смо оптимисти, али не смијемо одустати и нећемо одустати. Овдје је све јасно. Постоје жртве које су цивили, евидентно је и сто посто утврђено да се десио ратни злочин. Зна се ко су били налогодавци и непосредни извршиоци - нагласио је Остојић.
Исидора Граорац, предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца нагласила је да породице страдалих највише боли што против одговорних нема судских процеса упркос свим доказима.
- То је оно што све нас, представнике породица, друштво и Србе боли, због чега подижемо свој глас. Ова прича о страдању Срба у Подрињу, дакле, превасходно цивила, јер говоримо о дјеци која су страдала само зато што су бјежали у слободу и тражили начин да избјегну ножеве Насера Орића и његових крвника. Због тога је врло важно да све ово што се дешавало преносимо са кољена на кољено, да причамо о томе и да потмци знају шта је било, да спријечимо ако је то икако могуће сваки сљедећи злочин - рекла је Граорчева.
На Централно спомен обиљежје, на којем су уклесана имена страдалих у Скеланима од 1992. до 1995. године, положени су вијенци и цвијеће.