Випотник: Животна средина ресурс и шанса за развој и унапређење живота
Випотник је појаснио да је заштита животне средине привредни ресурс који ствара велике шансе за одрживи развој, повећање дохотка, смањење сиромаштва и унапређење квалитета живота.
- Као министар надлежан за заштиту животне средине и контакт особа за климатске промјене за БиХ, желим да укажем да се заштита животне средине не смије посматрати као намет, него као насушна потреба, али и изузетан привредни ресурс - рекао је Випотник.
Указао је да циљ мора бити развој на принципима циркуларне економије чији принципи подразумијевају стварање економског производа уз минималне трошкове и са минималним утицајем на животну средину.
- Код нас је мало познато да циркуларна економија има везе и са електронском управом, такозваним е-развојем. Прије свега, треба да кренемо од информационо-комуникационих технологија које су данас кључни развојни ресурс у савременом свијету и које су биле основа на којој су базирани информационо друштво и дигитална економија - појаснио је Випотник.
Он је истакао да данас савремени свијет у информационо-комуникационим технологијама сагледава посебно њихов зелени потенцијал, могућност да се путем тих технологија штеде ресурси, рециклирају и максимално искористе с циљем креирања нових, додатних вриједности и отварања радних мјеста.
Випотник је нагласио да се више мора радити у пракси, те да свијест о важности ове теме треба подићи у политичким структурама које доносе стратешке одлуке у вези са приоритетним секторима развоја.
- Влада Републике Српске предано ради на развоју информационог друштва и дигитализацији - нагласио је Випотник.
Ресорни министар је нагласио да заштита животне средине и обезбјеђивање довољне количине хране и воде за човјечанство представљају два велика изазова 21. вијека.
Указао је и да је свјетска популација суочена са проблемима који су у највећој мјери посљедица човјекових активности и жеље за профитом, вишим стандардом и бољим квалитетом живота.
- Више од 50 одсто свјетске популације живи у урбаним подручјима, а процјењује се да ће се тај постотак повећати на готово 70 одсто до 2050. године, што значи додатних 2,5 милијарди становника. То ће, посљедично, ако не будемо радили на иновативним технологијама, довести до несагледивих посљедица изазваних загађењем - оцијенио је Випотник.
Према његовим ријечима, посљедице климатских промјена већ сада намећу потребу за корјенитим друштвено-економским промјенама.
- Ефикасно кориштење природних ресурса, уз ниске емисије угљеника, социјална укљученост, регионална сарадња на свим нивоима – од предузетника, академских заједница и јавног сектора, подршка иновацијама за одржив развој и препознавање нових тржишних прилика – услови су за наш опстанак на планети - рекао је Випотник.
Випотник је додао да, према извјештајима Европске комисије, плава економија биљежи стални раст и са 750 милијарди евра годишњег прихода и више од пет милиона радних мјеста сматра се једним од највећих покретача европског економског раста и, према пројекцијама, до 2030. године требало би да расте двоструко брже од остатка привреде.