Најстарија становница Рогатице на прагу стоте поручује: Не губите вријеме - живите! (ВИДЕО)
Пуних 98 година урезало се у руке, лице, очи ... Истина, тешко је повјеровати, јер ведрина, разборитост, осмијех, говоре супротно.
А баку Ковиљку живот није мазио. Јединица, поред шесторице браће, није била поштеђена ниједног посла. Обавезе су се распоређивале, а у заједници од 21 члана, прича нам, свако је имао своје задужење.
Посла је било, присјећа се старица, али су се, тврди, више радовали животу, као и једни другима.
- Сад нико ником не долази, не разговара се, нема дружења. Некада смо се више и поштовали. Прије је било више неписмених али паметнијих, а данас што писменији то чуднији, бар се мени овако старој тако чини - прича бака Ковиљка.
Без обзира на тежачки живот, она је и у прошлом вијеку била испред времена, и то захваљујући оцу.
- Отац нас је уписивао у школу. Ишла сам тада само четири разреда, једина сам била женско, а тад се није дало ни мушкој, а камоли женској дјеци да иду у школу. Најљепше је сада што свако дијете мора ићи у школу - каже она.
Ишколовала је Ковиљка са својим покојним супругом Милошем и њихово двоје дјеце. Они и унук највећа су јој животна радост, потврђује без премишљања.
Зову је да иде код њих, али уз смијех нам објашњава да тамо за све запиње. Овако, каже, у свом ћошку, о свом трошку и ништа јој не фали! Воли да чита, испуњава укрштенице и гледа тв серије. Забрињава је једино што имају много епизода, па опет уз смијех додаје, не зна хоће ли им доживјети крај. Много воли да се дружи, али пожалила нам се - нема с ким!
- Била ми овдје једна жена али је умрла, ујагми прије мене, а баш смо фино причале, била ми на руку - каже Ковиљка.
И даље окретна, виспрена и оштроумна, на живот гледа у складу са својим карактером. Не жали се и све околности једнако прихвата. Само јој, чуди се, није јасно како године брзо прођоше!
- Увијек мислим биће боље, па и ако не буде одбиј зло од себе, може док може. Драго ми је што сам поживјела, али не знам како овако брзо прођоше године, као да сам спавала, па устала - прича нам старица.
Уз смијех, шалу и топлоту - и то ону најчистију као код дјетета - и нама је брзо прошло дружење са овом супер баком. Нисмо изоставили ни популарни селфи, а кад се угледа, бака одушевљено узвикну - Бога ми, види, ја опет најљепша!
И ми не противрјечимо! И то не ради поштовања, већ због истине љепоте и доброте, које увијек најбоље говоре саме за себе!