Дигитални новчаник и електронски новац омогућавају плаћање без чекања у реду испред шалтера (ВИДЕО)
Ана има 20-ак година и рачун никада није платила на шалтеру. Зашто би, пита, стајала у реду, када све може обавити брже, повољније и без напуштања фотеље.
- Када сам почела плаћати рачуне, већ сам имала мобилно банкарство. Међутим, у неком моменту сам схватила да ми је ово лакше - каже Ана.
"Ово", о којем прича Ана, је дигитални новчаник и електронски новац. Све је то дио апликације која на нашем тржишту постоји већ неко вријеме, али тек сада ова област је уређена Законом о електронском новцу и подзаконским актима који клијентима пружају пуну сигурност.
- Електронски новац је конвертибилна марка у електронском облику. Ја волим рећи, кеш у електронском облику - истиче Борис Мајсторовић, директор Digital money transfer.
Ова фирма једна је од три које су до сада поднијеле захтјев Агенцији за банкарство Републике Српске за добијање лиценце за издавање електронског новца.
- Шта то значи за платни промет у РС/БиХ? Значи либерализацију у смислу да ћемо, поред традиционалнog платног промета какав данас познајемо, имати још један паралелни платни промет електронског новца, тако да можемо нормално плаћати или једним или другим или са оба - тврди Мајсторовић.
Срђан Шупут, директор Агенције за банкарство Републике Српске, каже да је електронски новац дио европске праксе и директива чијем усвајању, макар са закашњењем, и ми тежимо. Закон и подзаконска акта донијели су сигурност клијентима, јер њихов новац мора да стоји на намјенском рачуну издаваоца електронског новца. То значи да, у случају пропасти фирме, не улази у стечајну масу и њиме не могу бити подмирени повјериоци.
- Свој физички новац можете да замијените за новац у електронском запису, у електронском новчанику и тај новац можете да користите било гдје на продајним мјестима гдје ваш издавалац има потписан уговор - додаје Шупут.
У обради су, каже Шупут, три захтјева, али постоји интерес и других субјеката, на примјер микрокредитног сектора.
- У фази су испитивања њиховог тржишта, јер овај закон на мала врата отвара услуге платног промета и неким другим, поред банака - наглашава Шупут.
Закон дозвољава и отварање пословница и уговор са дистрибутерима, па уплатно-исплатна мјеста могу бити на киосцима или мјењачницама. Ове иновације, кажу у банкарском сектору, одавно су чекали на нашем тржишту. Конкуренцију у виду нових учесника на тржишту до сада резервисаном само за њих, ипак поздрављају.
- Дигитализацијом тржишта, даљом имплементацијом електронских сервиса, картичног и других врста електронских плаћања, ће бити смањена потреба за одржавањем физичких пословница, али константно морамо радити на едукацији клијената - рекао је директор Удружења банака БиХ Едис Ражаница.
Свој интерес види и привредна заједница. Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске, каже да би ово могло да доведе до снижавања банкарских накнада које, у привреди, нису занемариве.
- Сваки бизнис гледа како да смањи трошкове. Трошкови се смањују на свим ставкама, па тако треба тражити смањивање трошкова и када су у питању банкарске накнаде - додао је Ћорић.
У Агенцији за банкарство сматрају да је ово природан процес који банкоцентрично тржиште отвара за нове играче. У региону, рецимо, рачун за режије можете платити на киоску, бензинској пумпи или мјењачници.
За потпуно отварање потребно је промијенити и Закон о платном промету, а то би, незванично, могло да се деси већ у наредној години.