Ћосић: Опијеност мржњом није одлика људи, већ нељуди који немају ни "с" од српства
Ћосић је у изјави Срни рекао да не зна како бих другачије могао да протумачи позив потпредсједника Федерације БиХ Игора Стојановића, замјеника министра за избјеглице и људска права у Савјету министара Душке Јуришић, те предсједавајућег Представничког дома Парламента ФБиХ Драгана Миоковића да Тужилаштво БиХ санкционише "сва одговорна службена лица која учествују у организацији и обиљежавању" Дана Републике Српске и пратеће поруке које су упутили тим поводом.
Он је указао на невјероватну дозу анимозитета коју у континуитету испољавају према огромној већини народа којем наводно припадају и чине његову апсолутну мањину.
- Заиста ме занима да ли ови које сам навео, али и остали слични њима, који се изјашњавају као Срби православци, а готово сваким својим јавним иступом покушавају да укаљају име српског народа /сјетимо се `старе гарнитуре` коју су чинили Миро Лазовић, Јован Дивјак и остали/, имају способност да уваже чињеницу да 99 одсто тог народа не размишља као они, да слави Дан Републике Српске и поштује жртву која је поднесена за њен опстанак - рекао је Ћосић.
Он је ове политичаре упитао могу ли да прихвате чињеницу да 99 одсто српског народа у БиХ жели да живи у оквиру који се зове Република Српска и да слави њен рођендан, да слави своју слободу коју је успио да заштити у наметнутом му грађанском рату, у којем је било страдања на свим странама, а не само на једној, оној коју они заступају.
- Толика опијеност мржњом није одлика људи, већ нељуди и био бих срећан да негдје постоји неки "суд", ако ниједан други онда онај пред Богом, који их може спријечити, прије свега, да себе називају људима, а онда и Србима, православцима. Јер прави човјек, Србин, првославац не мрзи и не жели лоше никоме, а посебно не цијелом једном колективитету - рекао је Ћосић.
Он каже да би желио да их упореди са Вуком Бранковићем, који је у српском народу означен као издајник због Боја на Косову, али да би то била увреда за Бранковића.
- Ако је вјеровати историчарима, он је барем водио ту битку и послије ње на свој начин пружао отпор Турцима, у чијем је заробљеништву и скончао. А у овом случају, изгледа да и даље важи стара народна - "ако су Турчину руке крваве до лаката, потурици морају бити до рамена" - навео је Ћосић.
Он је поручио и њиховим колегама, са којима дијеле назови функције које припадају српском народу, да им их слободно могу узети, јер њихово Србин и српство није одређено чак ни словом "С".
- Надам да ће једног дана, када остану сами и свјесни властите изопштености од свог народа, постати свјесни и да никад ни у чему Срби нису били, већ да им је то сасвим случајно по имену и презимену остало. Срби на које сам поносан су они попут Меше Селимовића, Мухамеда Мехмедбашића, Емира Кустурице и многи други који своје људство, прије свега, а потом и српство, нису мјерили мржњом према апсолутној већини свог народа - истакао је Ћосић.