Филиповић: Српски меморијали широм свијета свједоче да су за Србе слобода, част и отаџбина изнад свега
Филиповић је за Срну рекао да сваки Србин који је био у прилици да оде на острво Видо са Плавом гробницом, посјети Зејтинлик и Агиос Матеос једноставно заћути пред величином предачке жртве за слободу.
- Сваки Србин који иде на острво Видо једноставно престане да дише, најежи се, крену му сузе на очи и када види ту гробницу, односно маузолеј, једноставно нема ријечи. Само сузе теку и нека дрхтавица обузме човјека - прича Филиповић.
Када је о Зејтинлику ријеч, Филиповић је навео да је Конзулат Србије у Солуну преузео бригу о меморијалу, а да је прошле године држава подигла споменик вјерном чувару српских гробова Ђорђу Михаиловићу који је сахрањен у тамошњој крипти, заједно са оцем и дједом, такође чуварима српских душа.
Филиповић је навео да се у Бугарској налазе два већа српска војничка гробља, једно код Софије, а друго код Варне.
- У Словачкој имамо 13 српских меморијала, у Чешкој око шест, од којих су највеће Јиндриховице, гдје је, према неким евиденцијама, сахрањено више од 7.000, а према најновијим истраживањима, око 9.000 српских војника и заробљеника бившег аустроугарског логора Хајнрисгрин - истакао је Филиповић.
Према његовим ријечима, сва та гробља одржавају Срби који живе у тим земљама, и то је њихова спона са домовином.
Филиповић је нагласио да је држава Србија опредијелила новчана средства и за реконструкцију Спомен-комплекса Јиндриховице и Спомен-костурнице на Кајмакчалану, на граници Сјеверне Македоније са Грчком, али да постоје међународни спорови који то успоравају.
- Да би Србија добила дозволу да обнови капелу на Кајмакчалану једна страна мора да уступи другој дио територије. Ни Грчка нити Сјеверна Македонија не желе да уступе неколико метара, да би једна земља могла касније да уступи Србији на коришћење - појаснио је он.
Филиповић је рекао да је, због експлоатације камена и минирања околног подручја, изузетно угрожена спомен-костурница погинулим у Кумановској битци на брду Зебрњак, а да су на овом простору запустила бројна друга српска војничка гробља које су чланови Удружења обилазили и одржавали све до пандемије вируса корона.
Велике српске гробнице налазе се, каже Филиповић, и на простору логора Дахау у Њемачкој, као и на простору аустроугарских концентрационих логора у данашњој Аустрији, гдје је на најсвирепији начин уморено више хиљада интернираних српских цивила и војника.
- Мање познати српски меморијали су у Кенинсбергу, данашња Њемачка, гдје почива више од 3.000 страдалих Срба, те у Холандији, село Гардерен, гдје је сахрањено 35 Срба страдалих од посљедица рањавања, а који су размијењени за заробљене њемачке војнике - рекао је Филиповић и додао да је у скандиванским земљама регистровано 19 меморијала.
Он је указао да се на афричком континенту налази око 38 српских ратних меморијала, од којих је најпознатије оно у Бизарти /мјесто Мензел Бургиби/ у Тунису.
- За Бизарту су позната имена, уређена су гробна мјеста са именима. На другим мјестима не постоје имена. Они су тамо били сахрањени као незнани јунаци - каже Филиповић.
Филиповић је рекао да су спомен-обиљежја Срба који су сахрањени у Бизерти крстови који су као мачеви заривени у тло Африке, што представља јаку симболику.
- Тунижанка, мислим да се зове Махражурда, сада чува наше гробље. Раније су то чинили њени родитељи - рекао је он.
Филиповић је навео да се појединачне гробнице српских ратника налазе и у Азији.
- Само ћу напоменути да је друга бригада Прве српске добровољачка девизија упућена на Солунски фронт. Међутим, због револуције у Русији Срби су трансибирском жељезницом кренули преко Манџурије и Кине. Међу тим Србима је било преминулих тако да постоје наша војничка гробља и на Далеком истоку - рекао је он.
Филиповић је навео да се на тлу Сјеверне Америке налазе два, у Аустралији два, а на Новом Зеланду један српски меморијал из Првог свјетског рата, тако да практично нема дијела свијета гдје нема свједочанства о страдању једног малог народа коме су слобода и отаџнина увијек била изнад свега.