Јанковић: Калиграфија - дар од Бога који се стиче љубављу, а тако и преноси на хартију (ВИДЕО)
Да је калиграфија и Божји дар, доказ је наш саговорник у причи о љубави према умјетности лијепог писања не само посвета, него и писма.
Љубав према калиграфији Борислав Јанковић открио је још осамдесетих година у родном Јајцу, гдје је живио и радио. Прва лијепа исписивања били су панои за потребе Свјетског првенства на мирним водама у кајаку које се тада одржавало.
- Моје учешће било је значајно тим прије што сам писао велике паное на платну, а по завршетку Свјетског првенства "ишле" су дипломе, захвалнице, гдје је дошло до изражаја моја љубав калиграфска - каже Борислав Јанковић калиграф, руководилац гробља Свети Пантелија у Бањалуци.
Преласком у Бањалуку 2002. године, Божјом промисли долази у Српску православну цркву гдје свештеници брзо препознају његов таленат, јер Боро, како га, иначе, зову калиграфију, као такву, није посебно изучавао. Каже да је то од Бога дар који се стиче љубављу, а тако и преноси на хартију.
- На Бањалучкој епархији многе цркве су препознале мој рукопис, моје писање, исписивање, и црквенословенско и калиграфско. У Јајцу сам много тога исписао. Мене су ангажовали при Средњошколском центру гдје сам сваке године завршна свједочанства, дипломе исписивао за генерације и генерације - каже Јанковић.
Борислав, не само да лијепо исписује слова, одувијек је имао дара и осмишљавање лијепих текстова. Наиме, осамдесетих година био је дописник седмичног листа ‚"Наша ријеч" из Зенице. Да ништа није случајно доказ су дивне посвете које годинама исписује не само на духовним књигама, него свима онима који желе да јединствена ријеч исписана најљепшим писмом некоме остане успомена за сва времена. Када дођу, људи углавном препуштају Бориславу, не само да напише посвету, него и да ју осмисли.
Од неостварених жеља Борислав има само једну. Али вриједно ради на томе да се и она оствари.
Па, управо радим на том једном програму гдје ја то желим да оставим искључиво мојим синовима. И они доста тога гледају и покушавају да ме, на неки начин, копирају! Моја унука, која је други разред, она мене опонаша, као и унук, и стално говори: ‚Деда, ја ћу исто писати као и ти! Деда, мени се то допада!‘ Ја то често пута погледам у њену задаћу, у њене књиге, свеске, и видим да свако слово покушава да га упије, да га пренесе тамо гдје треба - додаје Јанковић.
Борислав каже да је калиграфија, на неки начин, игра. Од прибора за писање потребно је калиграфско перо, четкица, оловка и водоотпорно мастило. Нажалост, доста помагала за писање остало му је у Јајцу, одакле је избјегао у Одбрамбено – отаџбинском рату. Јанковић каже да је код нас готово немогуће набавити прибор за писање јер га нема у продаји и да је он своје набавио чак из Ирака, посредством пријатеља.
Када добијете посвету написану калиграфским писмом знајте да је она од велике умјетничке вриједности. Скроман какав јесте, Боро, пише из љубави, не само према писму, него и према Богу. И зато је свака ријеч, свака посвета благословена и блага, баш онаква каква треба да буде када се нешто поклања и пише из срца.