Европска унија суочена с бројним изазовима - пријети ли јој и енергетска криза?

Двије најмоћније земље Европске уније, и у политичком, економском и војном смислу, проживљавају можда никад неизвјесније дане. У случају Француске, можемо слободно рећи и године. У Њемачкој та криза траје нешто краће. Некада синоними стабилности и развоја, данас само фигуре на глобалној политичкој плочи. Кризу многи виде као резултат лоше политике према рату у Украјини и Руској Федерацији.

- Генерално обје државе показују погубност политика ЕУ и запада и показује да не само ове двије државе, него да је и ЕУ на челу са њима практично изгубила и идентитет и политички ауторитет, да је потпуно скрајнута са политичке сцене - додаје бивши дипломата Зоран Миливојевић.

Истраживања показују да у Француској скоро двије трећине становништва има негативан став према предсједнику Макрону, а већина Француза захтијева нове предсједничке изборе 2025. године, односно двије године прије уставног рока.

- Почев од јануара ове године у Француској су били протести везани за пензиону реформу, затим лош резултат предсједникове партије на европским изборима, након чега су услиједили пријевремени парламентарни избори, ванредни - додаје амбасадор БиХ у Паризу Бојана Кондић Панић.

У септембру је Мишел Барније добио повјерење за састав нове владе, у децембру је та влада пала. Прва којој је изгласано неповјерење још од 1962. године, када је на челу Владе био Жорж Помпиду. Истовремено, у Бундестагу је изгласано неповјерење Олафу Шолцу. Док Француску потреса и економска криза, Њемачка се још држи на ногама.

- Стопа незапослености у Њемачкој поред свих параметара које имамо и даље је једна од најнижих у еврозони, и даље једна од најнижих у ЕУ. Тек три државе ЕУ имају нижу стопу незапослености од државе Њемачке - истиче економиста из Њемачке Синиша Гајић.

Панићева наводи да се Француска већ низ година суочава са великим дефицитом и јавним дугом, са смањивањем животног стандарда становништва, са инфлацијом која тренутно стагнира али која је значајна и уопште животни стандард становништва се стално смањује и много утиче наравно и на привредна кретања.

А утиче и на остатак Европе. Инвестициона банка Голдман Сакс предвидјела је да ће обје земље – двије највеће економије у еурозони – забиљежити привредни пад у 2025. Тако ће и многе мање развијене земље трпити привредну штету.

- Ако је Србија рецимо зависна 65, 70 одсто у економији у тој сразмјери ће трпити штету у којој ту штету буде имала Њемачка као водећи економски партнер за Србију. То исто важи и за БиХ и за регион - додаје Миливојевић.

Спољнополитички коментатор Мирослав Стојановић додаје да је економска ситуација у Њемачкој, директно одражава и на нас, јер је број њемачких фирми овдје, неке од њих непосредно заиста зависе од ситуације у аутомобилској и металској индустрији.

А посебни изазови су пред њемачком ауто-индустријом. Најаве Доналда Трампа да ће увести царине на робу из Европске уније никако не иду у прилог њемачкој индустрији. Ту је свакако и други велики играч, Кина.

- Анализе кажу да њемачка економија зависи највише од свих великих индустријских држава од кинеског партнера. Тај кинески партнер кроз свој мањи увоз из Њемачке чини добрим дијелом успоравање овог економског развоја Савезне државе Њемачке - додаје Гајић.

Француска је већ добила нову, какву-такву владу, Њемачку тек очекују избори. Доналд Трамп се у Бијелу кућу враћа 20. јануара. Са глобалистичким апетитима САД, Европи и Европској унији, без јаких главних актера, не пише се добро.