Република Српска је наша светиња, завјет за будућност и одраз слободе српског народа! (ВИДЕО)
Али, као непролазна категорија, Српска је одољела! Сачувала идентитет и свој и свог народа! И уставну позицију скројену 1992. и међународно потврђену три године касније у Дејтону, на коју и даље насрћу домаћи унитаристи и страни нелегитимни империјалисти.
Још док су историјски процеси синтетизовања вјештачких нација на Балкану постајали помодарство, српском народу западно од Дрине, оспоравано је право на национални идентитет. И на живот! Срби у Хрватској, готово преко ноћи постали су “статистичка грешка“. У БиХ здруженим прегласавањем Муслимана и Хрвата да БиХ функционисање настави као независна држава, потпуно је игнорисана воља цијелог једног државотворног народа – српског, да опстане у југословенској заједници. На тај неуставни покушај апсолутне маргинализације услиједио је изнуђени и уставни одговор. Формирана је Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини.
А на основу резултата каснијег плебисцита и универзалног и неотуђивог права сваког народа на самоорганизовање, самоопредјељење, удруживање и слободан друштвено-политички, економски и културни развој, 9. јануара 1992. Скупштина је донијела Декларацију о проглашењу Републике Српског народа у БиХ! Рођена је данашња Република Српска! Рођена је светиња и завјет, каже предсједник Српске Милорад Додик.
- Република Српска је наша светиња и наш завјет за будућност. Република је одраз слободе српског народа да у њој живи у миру, заједно са другим народима - истакао је Додик.
Живот у миру и слободи, био је мисија Српске и с почетка 90-их. Но друга страна, већ паравојно оганизована, жељела је борбу. Саботирала је чак мировне преговоре и конфедерално уређење БиХ које је понудио португалски дипломата Жозе Кутиљеро. И почео је троипогодишњи рат, најкрвавији у Европи након Другог свјетског. Само из Сарајева одакле је све и кренуло, ратни вихор "однио" је готово 150.000 Срба! Но "српска светиња" и "завјет за будућност" су очувани и међународно верификовани у Дејтону.
- Република Српска је вјечна, преживјела је 33 године и преживјеће још. Славићемо наше рођендане и ни на који начин нећемо увриједити било кога другог и другачијег - истакао је предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.
Темељи Српске армирани су са 23.000 живота. И 23.000 опомена за очување и за вјечност.
- Република Српска је настала у миру, прије свих ратних дешавања, одбрањена је у рату уз много, много жртава, много инвалида, много протјераних људи много изгубљених и попаљених огњишта. Наравно ми ћемо тај датум да славимо и никад се нећемо одрећи 9. јануара као Дана Републике Српске - додао је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић.
Преживјела је Република Српска све јурише комшија патолошки жељних доминације и међународних прикривених империјалиста и неоколонијалиста. Десетине надлежности Српској су отете силом, уцјенама или правним насиљем високих представника и политички индоктринисаних судија које су "заборавиле" да је Српска и од Уставног суда БиХ старија. Али Устав ни у зарезу промијењен није!
Но "кидисање" на дејтонски Устав не престаје. По угледу на много познатијег земљака из прошлог вијека, посљедњи у низу "рушитељ" у покушају, Кристијан Шмит. У приземним акробацијама од неправа би да конструише право. Опскурно тврди да "ниједан појединац није изнад закона", а онда, какве ли ироније, законе исписује као појединац и то странац. Властитим писанијама покушава да поништи закључке Парламента Српске.
- Ми немамо такву праксу од Хитлера и нациста до данас и да неко ко значи не поштује његове одлуке које су изнад Парламента, изнад Парламената изнад државе које никоме не одговара који је потпуно себе ставио изнад закона као кажем класични њемачки нацистички гаулајтер у другом свјетском рату - наводи директор Центра за друштвено-политичка истраживања Републике Српске Душан Павловић.
На заштиту, "за вјечност рођене", Републике Српске од бјелосвјетских и сарајевских мешетара и на слављење рођендана, позивају њени ствараоци, ратни браниоци, мирнодопски чувари... свјесни грандиозног дјела с почетка деведесетих година прошлог вијека. Дјела које као завјет треба да остане, опстане и стасава за будућа покољења.