У суботу посљедња емисија "Звјездано небо дјетињства" на Радију Републике Српске
Емисија "Звјездано небо дјетињства" Радија Републике Српске, чији је аутор и водитељ глумица Гордана Милиновић, након 32 године, своје посљедње издање имаће у суботу 4. јануара 2025. године. Након Дневника, то је емисија која најдуже траје у програму радија основаног 1967. године.
Гордана Милиновић ће ове суботе посљедњи пут да "сједи у великој корпи пуној звјездица и несебично их дијелити другима" како је рекао један мали пожуривши да том пошалицом изрази задовољство због телефонског укључења у емисију.
Једанаести фебруар 1993. године био је датум почетка и првих прича. Ратне страхоте, проистекле психозе, програмска фактографија...
Уредник Другог програма Српског радија, Миленко Стојичић, прихватио је ризик укључења телефоном у вријеме када је програмска опрезност била и дио безбједносне културе. Дјеца, маме, тате, баке, деке и Гордана, исписали су након тога васпитне, образовне, забавне, пјесничке, глумачке, патриотске, новинарске, па и енциклопедијске странице култне емисије.
Изузетном лакоћом комуницирања с дјецом која не може да се научи на часовима новинарства. Ни једна емисија нашег радија није имала већи број телефонских укључења сушалаца, из суботе у суботу, с годишњим изузецима покојег јутарњег или новогодишњег програма.
Рефлексије дјечијих радости и знања, животних судбина исказаних чистим срцем, великих и малих туга.
- Чинило ми се да су, као пчелице расуте по цвјетној ливади да нађу сочну латицу, дјеца журно окретала телефонске бројеве. И ја сам могла да замислим с каквим нестрпљењем су њихове мајке и баке узбудљиво чекале да чују гласић из радија - сјећа се Гордана Милиновић:
- Тето, мој тата данас има рођендан, а ми немамо чиме да га почастимо.
- Имате ли пјесмицу? – питала сам.
- Имамо - каже дијете у чијем гласићу сам осјетила узбуђење.
- Лијепо, почасти тату пјесмицом - рекох му.
И дијете је са усхићењем поздрављало оца, рецитујући му за рођендан најљепшу одабрану пјесму, каже Гордана.
Транзистори које су очеви носили на ратиште преносили су поруке дјеце, саборцима и њима. Обиље свједочанстава остало је заувијек у срцу људи који се тога радо сјећају и данас препричавају.
Док је авијација НАТО-а бомбардовала Републику Српску, ишао је дјечији програм из Бањалуке. Коме је до слушања емисије – помислила је Гордана оно што је често у главама радијских новинара. Онда се у неком тренутку јавио дјечак из подручја које је засипано бомбама. Испричао јој је да га је мајка увила у ћебе и положила у ходник куће, јер нису имали подрум. Сјетио се радија и окренуо телефон.
- Тето, јављам се из маминог ћебета у ходнику наше куће...
Слушалац из Сарајева остао је без вида од снајпера, али су му у срцу остали гласићи дјеце из емисије "Звјездано небо дјетињства". Ту исповијест чула је Гордана Милиновић када је с ансамблом Народног позоришта Републике Српске гостовала у овом граду.
Дјечак Владимир из околине Високог, своје избјегличке невоље изражавао је свакодневним цртањем свог љубимца – младунчета ротвајлера, које је остало у нечијој милости, надао се. Другови из емисије у Српском радију, поклонили су му једно штенце , од укупно пет, а које су довезли из комшилука у комбију једног тате.
У Владимировом погледу на то штене огледала се цијела једна дјечија прича – заједничка судбина дјетета и псића којих је, нажалост, било и стравичних у протеклом рату. Дјеца су осталим псима давала имена у емисији, у којој пјесма није могла да нађе мјесто због позива.
Јавио се каткад и понеки мали хајдук у емисију рецитујући мангупски брзо пјесмицу о поштару и женама које требају да бјеже, спуштајући слушалицу након изговореног. И у таквим ситуацијама је водитељка благо и стабилно реаговала с упозорењем да ће то чути и учитељи и ето неприлике за оцјену у дневнику.
Пожељела су дјеца-слушаоци и да оду на "Змајеве дјечије игре" у Нови Сад, па се захваљујући родитељима-слушаоцима и радију, та жеља и остварила. Цртице сјећања, којим год редослиједом их поставили дају исти новинарски одговор.
Звјездано небо дјетињства није обична дјечија емисија, већ је у више од три деценије потврдила суштину постојања радија као медија. Емисија која је изузетну прихваћеност међу слушаоцима успјела да у пуном капацитету обједини са свим концептуално битним елементима професије односно различитим новинарским формама, што у пракси углавном није синхронизовано: разговори у студију- тематски и профилни, телефонски позиви, анкете, коментари, дневне информације, драмске и пјесничке креације.
Емисија која је у напону своје популарности постала дио културе одрастања и социјалног образовања дјеце у Републици Српској. Недвосмислена илустрација вриједности Гордане Милиновић као радијског ствараоца, што није непознаница ни за слушаоце у региону.
Сурови биолошки су разлози због којих нећемо и даље слушати шпицу емисије, а тиме је јача и потреба радија да буде усхићено поносан због тога што се саживио с дјецом (и њиховом дјецом) у протекле три деценије.
Пјесма коју су дјеца најчешће рецитовала, у одреску времена од 32 године, у Звјезданом небу дјетињства, била је "Стара бака", Јована Јовановића Змаја. Савршено јасна и једноставна све више у себе тка и заједничку причу једне умјетнице, емисије и радија:
"Године су многе, а леђа нејака,
Године су тешке, згурила се бака.
Али ипак воли и пјесму и шалу,
Увек има причу за дечицу малу".
Хвала! Радио Републике Српске, поносно.