Република Српска одољела свим притисцима - колико су томе помогли пријатељи у свијету? (ВИДЕО)
У години пуној изазова и Република Српска појачала је своју дипломатску активност. Предсједник Српске чак три пута се састао са предсједником Русије Владимиром Путином. Присуствовао је и веома важном дипломатском форуму у Анталији, гдје је разговарао са бројним свјетским лидерима. Традиционално пријатељство са Мађарском и Виктором Орбаном, потврђено је његовим доласком у Бањалуку.
Ипак, један од најзначајиних догађаја, који би Српској тек могао да донесе бројне бенефите, јесте присуство предсједника Додика Самиту БРИКС-а у Казању, сматрају аналитичари.
- Што се БРИКС-а тиче, вјерујем да је то организација са перспективом, за разлику од ЕУ, која је организација на заласку и која је реликт хладног рата и униполарног момента, насталог послије пада Берлинског зида - каже научни сарадник Института за европске студије Стеван Гајић.
Српској наруку иде и чињеница да мултиполарни свијет, који нуде у БРИКС-у, има све више поклоника и у Европској унији. Томе у прилог говори јачање суверенистичких снага, од партије Мари ле Пен у Француској, преко њемачког АФД-а, до побједе Слободарске партије у Аустрији. И не само њих.
- Ту је читав низ других партија које имају потенцијал за боље разумијевање положаја Републике Српске - каже научни сарадник Института за међународну политику и привреду из Београда.
Највиши званичници Српске, цијеле године, користили су сваку прилику управо да укажу на положај Републике Српске и погубно дјеловање Кристијана Шмита, који се лажно представља као високи представник и својим поступцима угрожава, не само Српску, него и европску будућнст БиХ. На то је више пута указивап предсједник Српске.
- Неоправдано смо стављени сада у фокус неких криваца и то траје предуго. Не дозвољавају нам да се на неки начин отргнемо и кренемо даље. Али вјерујемо да можемо у времену које долази да објаснимо ту ситуацију и сами изградимо однос борбе за наша права - рекао је Додик у априлу ове године у Паризу.
Српски члан и предсједавајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић у Бриселу је на почетку овог мјесеца такође је указала на ове чињенице.
- Ма како и наши европски партнери били често притиснути од неких који су неевропски партнери у својим размишљањима, па чак и неке земље чланице ЕУ имају тотално другачији резон од онога који би требало да има свака чланица Европске уније, а то је да домаћа структура власти мора да обавља свој послове. Да нема никаквог интервенционизма, да нема наметања закона, јер то је недопуство у демократији, а самим тиме и у ЕУ - рекла је Цвијановићева.
Благи оптимизам, када је ријеч о сарадњи са новоизабраном администрацијом Европске уније, додатно је подгријао пад њемачке владе, која је била изразито ненаклоњена Републици Српској, а до врхунца довео пад демократске администрације у Сједињеним државама и избор Доналда Трампа за новог предсједника, чија нас инаугурација очекује 20. јануара.
- За разлику од демократа, републиканци никада нису имали ту загриженост у тежњи да произведу жељене ефекте и некакве исходе на овом терену, као што је, рецимо, био случај са Хилари Клинтон, која је рекла да ће један од приоритета бити оно што је звала незавршени посао на Балкану, што ће рећи унитаризација БиХ и признање независности Косова од стране Београда - рекао је професор Срђа Трифковић.
Какви год да у будућности буду односи са САД и ЕУ, једно је сигурно - Српска ће подршку и заштиту имати од два важна гаранта Дејтонског споразума - Русије и Србије, са којом су везе и додатно продубљене, потписивањем Декларације о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.