Лакета: Можемо одговорити свим мигрантским изазовима
- Служба за послове са странцима је од 2023. године до данас остварила добре резултате када су у питању миграције. Свакодневно се рад Службе за послове са странцима подиже на већи ниво и у наредном преиоду ћемо наставити тај тренд - истакао је Лакета.
Он је прецизирао да је током 2023. године регистровано 31.000 миграната, док их је у 2024. години било нешто више од 21.000.
- Сви који су дошли у БиХ и који су регистровани у привременим прихватним центрима изразили су намјеру за азил и у складу са законом им издајемо одређене потврде и они и даље регулишу свој статус у Министарству безбједности у Савјету министара, односно у Сектору за азил - појаснио је Лакета.
Говорећи о капацитетима и изазовима, те евентуалном повећању прилива миграната с обзиром на ситуацију у Сирији, Лакета је истакао да БиХ има капацитете за смјештај 5.000 миграната, а тренутно их користе њих 600.
- Евиденције које имамо унутар наших кампова показују да су највећи број миграната у овој години биле избјеглице из Сирије. Тренутно се у нашим центрима налази 600 мигранта, што је много мање него што неке бројке показују - рекао је Лакета.
У 2004. ВРАЋЕНА 464 СТРАНА ДРЖАВЉАНИНА
Када је ријеч о процесу репатријације страних држављана који нелегално бораве у БиХ, Лакета је навео да је Служба за послове са странцима БиХ посвећена проблему њиховог повратка у земље поријекла, те да је најчешћи проблем што поједине земље не желе да сарађују не само са БиХ него и са свим сусједним земљама у региону.
- Остварили смо напредак на плану враћања миграната који долазе из ризичних држава. Највећи проблеми са којим се сусрећемо јесте само утврђивање идентитета, оних који долазе из Ирака, Авганистана, Сирије и неких других земаља који су присутни овдје унутар БиХ. Они не желе да се врате у земљу поријекла из које су дошли - рекао је он.
Лакета је напоменуо да БиХ има потписане споразуме са одређеним државама по питању враћања њихових држављана, али и указао да поједине амбасаде које су резидентне, односно, присутне у БиХ или у сусједним земљама не показују вољу за бољу сарадњу са Службом за послове са странцима.
- У 2024. години смо вратили укупно 464 страна држављанина. На добровољној основи враћено је њих 394, присилно 18, те 52 по споразуму о реадмисији - прецизирао је Лакета.
Он је навео да ће Служба за послове са странцима БиХ и у наредном преиоду наставити са овим послом и трендом повратка страних држављана у земље поријекла.
ИМА ЗЛОУПОТРЕБА РАДНИХ ДОЗВОЛА
Када је ријеч о легалним миграцијама и издавању радних дозвола, односно "виза Д" за стране држављане, Лакета је навео да је у посљедње вријеме то питање било један од великих изазова не само за Службу за послове са странцима већ и агенција и завода за запошљавање у БиХ.
Лакета је појаснио да је улога Службе за послове са странцима да, на основу дозвола издатих од завода за запошљавање и од послодаваца, овјерава позивна писма и даје сагласност за предузећа у БиХ, на основу чега страни држављани могу добити радну визу.
- У посљедње вријеме смо примијетили да је дошло до злоупотреба, а ријеч је о легалним миграцијама. Служба је издала инструкције и упозорили смо институције које учествују у ланцу издавања радних виза да долази до злоупотреба, те да сви обрате пажњу приликом избора агенција са којима раде - рекао је Лакета.
Он је нагласио да се те злоупотребе огледају у томе што један број тих радника који се легално пријави и добије радну дозволу у БиХ након неког времена напусти послодавца и иде даље у земље ЕУ.
Лакета је навео да је у 2024. години изадат привремени боравак за 3.590 страних радника, те да их највише долази из Авганистана, Непала, Пакистана и Индије.
- Највећи дио је из Индије, која није земља у неком ризику попут Непала, Бангладеша и Пакистана. То су земље из којих долази радна снага, али има и миграната из тих земаља - рекао је директор Службе за послове са странцима.
Он је напоменуо да не располаже информацијама о злоупотребама када је ријеч о запошљавању држављана Индије.
ДОБРА САРАДЊА СА ПОЛИЦИЈСКИМ АГЕНЦИЈАМА У БиХ, АЛИ И ИНТЕРПОЛОМ И ЕВРОПОЛОМ
Када је ријеч о сарадњи Службе за послове са странцима БиХ са међународним и полицијским агенцијама у БиХ, Лакета је истакао да је ова служба препозната као веома поуздан и кооперативан партнер у систему безбједности.
- Служба за послове са странцима је у 2023. и 2024. години имала значајну сарадњу са Интерполом и Европолом. Значајан број информација смо управо ми доставили овим институцијама на основу којих је дошло до великих акција на нивоу више земаља које су дале одређене резултате када су у питању кривична дјела недозвољена трговина, трговина људима и кријумчарењe - рекао је он.
Лакета је навео да је Служба за послове са странцима у 2024. години Интерполу и Европолу доставила 58 информација на основу којих су спроведене значајне полицијске акције које су дале резултате.
- По питању миграција, појавио се одређен број организованих криминалих група из Авганистана и ове наше информације су донијеле резултате - истакао је Лакета.
Када је ријеч о сарадњи у БиХ, Лакета истиче да Служба за послове са странцима са свим полицијским агенцијама има изузетну сарадњу и размјену информација, на основу којих су постигнути значајни резултати посебно када је ријеч о борби против илегалних миграција, трговини људима и кријумчарењу.
- Тужилаштво БиХ је на основу наших информација водило одређене поступке, а значајан број заједничких акција реализован је са Агенцијом за истраге и заштиту, Граничном полицијом, Обавјештајно-безбједносном агенцијом, што је довело до подизања и потврђивања оптужница - нагласио је Лакета.
Он је напоменуо да кроз објекте Службе за послове са странцима прође 21.000 миграната, те да се након информативних разговора информације које су безбједносно интересантне достављају полицијским структурама, како међународним тако и домаћим.
ДРЖАВЉАНИ ТУРСКЕ НАЈВИШЕ ЗЛОУПОТРЕБЉАВАЈУ БЕЗВИЗНИ РЕЖИМ
Говорећи о задацима Службе за послове са странцима на европском путу, Лакета је навео да је улога Службе да врши контролу кретања и боравка странаца, као и примјену међународних и домаћих прописа када је ријеч о контроли кретања и боравку странаца.
- Служба је претходних година учествовала у активностима по питању либерализације визног режима БиХ унутар ЕУ и дали смо значајан допринос на том плану. Кад је ријеч о увођењу виза одређеним државама познато је да БиХ има безвизни режим са неколико земаља, укључујући Руску Федерацију, Турску и Кину - рекао је он.
Он је појаснио да је питање увођења виза у надлежности Савјета министара, односно ресорних министарстава попут Министарства иностраних послова, али да је Служба за послове са странцима спремна да достави анализу са статистичким показатељима када је ријеч о кршењу безвизног режима.
- Кад је ријеч о овим државама Русија, Кина и Турскa - највећа злоупотреба безвизног режима долази од турских држављана који легално дођу у БиХ, бораве овдје у складу са законом и након тога напуштају БиХ и илегално прелазе у ЕУ, односно Хрватску - рекао је Лакета.
Он је напоменуо да своју тврдњу поткрепљује чињеницом да је знатан број турских држављана прихваћен по Споразуму о реадмисији са Хрватском, јер они легално дођу у БиХ, па онда илегално уђу и бораве у Хрватској ЕУ, која их онда враћа.
- То је она бројка јер је највећи број страних држављана који су се добровољно вратили управо из Турске. Што се тиче Руске Федерације и ту има злоупотреба, али знатно мање него од држављана Турске. Они углавном долазе из Чеченије, што чини један безбједносни проблем не само за БиХ него и све земље ЕУ - навео је Лакета.