Клокић: Примјерени закључци Народне скупштине Српске
Клокић је рекао Срни да је то исправно с обзиром да је на том плану нејасно ко доноси прописе – парламенти или нелегални Кристијан Шмит.
- Скупштина, која је усвојила поменуте закључке, на овај начин заправо захтијева да се ствари назову правим именом и да се тај однос Шмит – Европска унија – БиХ назове правим именом - истакао је Клокић.
Он је навео да је обраћање српских политичких и других фактора у БиХ Европској унији на овакав начин природан слијед догађаја, јер се БиХ налази у уговорном односу са том организацијом, а сам уговор представља правну тековину ЕУ, чија основа је поштовање демократских начела и људских права, те међународног права.
- Њиме се наглашава важност владавине права и независност правосуђа. У том контексту, Народна скупштина је у својим закључцима указала на чињеницу да је нехумано /судско/ поступање према предсједнику Српске /Милораду Додику/, који је озбиљно нарушеног здравља. Њега у вези са тим присиљавају да присуствује рочишту пред Судом БиХ, чиме му се грубо крше људска права, а тиме се не остварује независност правосуђа - рекао је Клокић.
Недавно усвојени закључци у Народној скупштини у вези са Информацијом о урушавању правног поретка у БиХ кршењем Дејтонског мировног споразума, каже Клокић, нису донесени исхитрено, већ пажљиво као у свакој парламентарној демократији.
Клокић је рекао да су закључци базирани на важним и неспорним чињеницама, међу којима је и она да држављанин Њемачке Шмит, који борави у БиХ и представља се као високи представник, није именован у складу са одредбама Дејтонског споразума.
- И о тој чињеници се не може имати став, јер је она напросто таква - рекао је Клокић.
Он је додао да Шмит своје дјеловање не црпи из правне снаге прописа већ из сопствене самовоље, на основу које је интервенисао у кривично законодавство БиХ, игноришући тако тековине људске цивилизације и културе у којој само законодавни органи могу доносити законе, те је на том плану прекршио и људска права и слободе кроз напад на парламентарну демократију.
- Дјеловање Шмита није могуће уклопити у правне категорије, па стога и не чуди то што Народна скупштина увијек изнова указује и подсјећа да правна тековина ЕУ не прихвата, односно не препознаје ситуацију у којој је могуће да појединац намеће своју вољу кроз правни акт, без да за то има правни основ. Чак и када би била ријеч о легално изабраном "високом представнику", ни тада не би био остварен услов да тако изабрана особа себе ставља у улогу законодавца - појаснио је Клокић.