БиХ први пут аплицирала ЕУ за санацију посљедица поплава
Из Савјета министара истичу да овај корак представља важан тренутак за БиХ јер је ово први пут да БиХ има могућност аплицирати за средства из овог значајног европског механизма солидарности.
Апликација за средства ЕУСФ-а резултат је интензивног рада Тима за припрему апликације који је именовао Савјет министара на приједлог Криштове, а у који су били укључени представници кабинета предсједавајуће, министарстава безбједности и финансија у Савјету министара, Дирекције за европске интеграције, Дирекције за економско планирање, Агенције за статистику БиХ, као и представници ентитетских управа цивилне заштите.
Укупно је више од 100 институција било укључено у процес процјене штете по ПДНА моделу, што је захтијевало висок степен координације и посвећености свих који су учествовали у изради апликације.
У раду Тима учествовали су и именовани координатори Владе Федерације БиХ /ФБиХ/, координатори у име кантоналних влада, тимови локалних заједница Мостара, Јабланице, Коњица, Фојнице, Крешева, Кисељака, Брезе, Високог, Вареша и Дрвара.
У цијели процес припреме апликације, који је био сложен и интензиван, били су укључени и помоћ су пружили и експерти Европске банке за обнову и развој из Хрватске, стручњаци из Словеније које је подржала Свјетска банка, као и домаћи експерти Архитектонско-грађевинско-геодетског факултета из Бањалуке, Грађевинског факултета из Сарајева и Факултета грађевинарства, архитектуре и геодезије из Мостара.
Подршку су пружиле и Хрватска и Словенија које су ставиле на располагање своје капацитете за успјешну финализацију апликације.
Процес прикупљања података одвијао се путем именованих координатора за све релевантне секторе на нивоу ФБиХ, кантона и на локалном нивоу.
Из Савјета министара истичу да је предајом захтјева у задатом року БиХ потврдила и своју опредијељеност за транспарентно и ефикасно управљање средствима Фонда солидарности, те да овај захтјев додатно наглашава блиску сарадњу БиХ са ЕУ и представља још један корак према јачању односа и интеграцији у европску породицу.
Октобарске поплаве, изазване обилним падавинама и екстремним временским условима, узроковале су велику материјалну штету, укључујући клизишта, бујице које су, нажалост, довеле до губитка људских живота, те дјелимично или потпуно уништиле стамбену, саобраћајну, водну и комуналну инфраструктуру најпогођенијих подручја. Погођене су бројне локалне заједнице, посебно у централним, јужним и западним, дијеловима земље, остављајући за собом тешке посљедице како за становништво тако и на привреду.