Најновије истраживање: Срби највише воле Русију, а најмање НАТО - за улазак у ЕУ 45 одсто
- Не постоје наши стални пријатељи и наши стални непријатељи, постоје само наши стални интереси - чувена је реченица британског премијера Винстона Черчила.
Многим политичарима је то и максима, а све како би заштитили интересе сопствене државе.
Ипак, обичан човјек, лишен високе политике и потребе за преговорима, често прибјегне емоцијама у одговорима коју државу сматра пријатељем Србије.
Мишљење о међународним институцијама и државама
Грађани Србије имају најповољније мишљење о Русији, док је најнеповољније мишљење о НАТО, показују ексклузивна истраживања Ипсоса.
Скала оцјена коју је Ипсос користио је петостепена па су се тако грађани опредЈељивали између повољног и неповољног.
Мишљење грађана је осим према Русији, повољно и према Кини и Мађарској. Више позитивних поена имају Аустрија и Италија, према Ипсосовој скали.
Са друге стране скале, осим о Нато грађани неповољно мишљење имају и према Великој Британији, Сједињеним Државама, Француској, Европској унији и Њемачкој.
- Сигурно постоји одређена доза емоција али вјероватно постоји и нека врста перцепција која се заснива на информацијама које грађани добијају путем медија, друштвених мрежа. У игри су мало и историјски односи - објашњава Курчубић за РТС.
Русија и Кина су најповољније оцијењене већ дуже време, истиче генерални директор Ипсоса.
Ипак, ни о једној држави не постоји тако неповољан став као према Нато – 74 одсто испитаних грађана.
- Углавном је непромјењив однос према овој организацији. Проценат повољних оцјена је ријетко кад био двоцифрен - објашњава Курчубић.
Мишљење о међународним институцијама и великим државама
Од 2008. године наклоност је у посљедњих 16 година порасла према Русији и Кини.
Мишљење о међународним институцијама и великим државама
Трендови раста кривуље се препознају у догађајима који утичу на јавно мњење, објашњава генерални директор Ипсоса.
- Када видите црвену линију која означава број повољних оцјена према Русији, сваки од ових врхунаца представља неки значајан билатерални догађај између двије земље. Било да су то посјете Путина или Медведева или да је то војна парада - каже Курчубић.
Зелена оштрица на скали показује испоруку вакцина за вријеме Ковида, објашњава стручни саговорник.
- У исто вријеме када је Кина испоручила "Синофарм" вакцину мишљење о ЕУ и земљама Запада је пало - наводи за Јутарњи програм.
Позитиван тренд раста према ЕУ се показује од јануара 2023. године.
Током 2022. године претпоставка је да су српски грађани били незадовољани због дешавања поводом рата у Украјини, објашњава Курчубић посљедње трендове.
ЕУ интеграције – референдумска подршка
Да грађани ове недјеље морају да се изјасне о чланству у Европској унији – за улазак у ЕУ би било 45 одсто грађана, а против уласка 30 одсто.
ЕУ интеграције - референдумска подршка
- Увијек имамо више људи који би гласали за улазак у ЕУ него оних који имају повољно мишљење о ЕУ. То говори да људи имају неки рационалан приступ и виде бенефите одласка у Европску унију - објашњава Курчубић.
Број неодлучних, односно оних који одбијају да се изјасне или је неодлучно чини 12 одсто.
Кривуља подршке за чланство у Европској унији показује константан пад, уз мање скокове подршке.
ЕУ интеграције - референдумска подршка 2
Једини пут када је био изразито негативан став према ЕУ био је када је почео сукоб у Украјини.
- То је једини тренутак од 2008. године када је био већи број грађана који би на потенцијалном референдуму гласали против уласка у ЕУ - представља истраживање генерални директор Ипсоса.
Садашњи показатељи су да обје кривуље биљеже пад.
- Подршка, чини се да дугорочно гледано има потенцијал раста. Осцилације су бројне и зависе од многих догађаја који се дешавају у Бриселу - објашњава Курчубић.
Представљене податаке су анализирали Марко Тодоровић из Центра за европске политике и Предраг Курчубић, генерални директор ИПСОС-а...