Черкезовац није погодна локација за одлагање нуклеарног отпада
Шеф центра за збрињавање радиоактивног отпада Горан Кукмановић упознао је присутне са досадашњим и наредним активностима, наводећи да је планирано да до краја године буде завршена студија утицаја на животну средину, а да почетком наредне хрватско ресорно министарство покрене поступак процјене утицаја на животну средину.
Он је навео да након тога може усиједити коначна потврда за одабрану локацију.
- Центар за збрињавање радиоактивног отпада планиран је на површини од 6.000 квадрата - рекао је Кукмановић.
Он каже да ће на Черкезовцу бити успостављено складиште ниско и средње радиоактивног отпада из Нуклеране електране "Кршко" од којег је половина настала у периоду 1983-2023. године.
- У складишту ће до 2050. године бити претходно обрађени чврсти радиоактивни отпад. Након тога ће бити смјештен у одлагалиште - објаснио је Кукмановић и додао да ће центар за збрињавање радиоактивног отпада бити на микролокацији Широко осје.
Он је навео да је Фонд за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива Нуклеарне електране "Кршко" ове године почео програм истраживања у вези са одлагалиштем за ниско и средње радиоактивни отпад чија локација за сада није позната.
Еколошки активиста Тони Видан рекао је да је просторним планом за складиштење радиоактивног отпада била одређена макролокација Двор, те да је из неког разлога Фонд сматрао да је најбоља локација Черкезовац.
- Оваквих брежуљака у Двору има ваљда 50. Једино што овај брежуљак издваја јесте да је на граници са БиХ и близу Уне. Покушавам схватити по којим критеријумима је Фонд одлучио - навео је Видан.
Он је указао да је принцип да се радиоактивни отпад укопава испод подземних вода, те да се годинама причало о локацији Мајдан удаљеној неколико километара од ове.
- Избором ове локације Хрватска има трајну политичку штету. Нисам увјерен да је ово најбоља локација. Истраживања се раде након што је Влада рекла да је ово одабрана локација - рекао је Видан.
Он каже да је веома скептичан да ће студија утицаја на животну средину показати да одабрана локација није добра.
- Тужна одлука да се од свих локација одабере локација најближа БиХ и Уни. Да је разматрано више локација у Двору грађани би бар имали неку могућност да утичу на одабир, а овако су стављени пред свршен чин - рекао је Видан.
Он је истакао да тврдња да ће ово складиште бити затворено за 30 година звучи потпуно наивно.
Начелник општине Двор Никола Арбутина рекао је да је ова локална заједница на насловним страницама само кад држава покрене нешто по питању радиоактивног отпада.
- Хрватски сабор је 1999. године донио одлуку да то буде Двор. Бивша држава је имала четири локације, а Сабор је само одлучио да је то Двор - рекао је Арбутина.
Он је навео да су Општинско вијеће и грађани изнијели свој став да се противе томе, али да их нико ништа не пита.
- Да држава има озбиљну намјеру према општини Двор, у овом процесу би било надлежно министарство и регулатор. Фонд има обавезу збрињавања радиоактивног отпада, а не да води рачуна о локалној заједници о којој брине држава - рекао је Арбутина.
Он је додао да се чека да се коначно покрене поступак процјене утицаја на животну средину када ће локална заједница искористити све алате које може.
Тродневна конференција о успостављању центра за збрињавање радиоактивног отпада на локацији Черкезовац на Трговској гори почела је у понедјељак када је организована посјета Нуклеарној електрани "Кркшо", док је јуче у Загребу одржан округли сто.