Срби кроз историју увијек на страни побједника, а не тирана (ВИДЕО)
Побједу у Првом свјетском рату, српски народ скупо је платио. Пропорционално броју стaновника, Србија је поднијела највећу жртву. Скоро педесет одсто њене мушке популације погинуло је током Великог рата.
Скоро 1,25 милионa људи, односно 28 одсто укупне популације. 402.000 војника страдалих на фронтовима борећи се за слободу. То је цијена побједе у бројкама извојевана у Првом свјетском рату.
Једанаести новембар је дан када се сјећамо побједе јуначке српске војске и њихове жртве за слободу и мир, поручила је српски члан Предсједништва Жељка Цвијановић.
Премијер Радован Вишковић честитао је Дан побједе са жељом да и будући нараштаји остану на правој страни историје, на страни истине, правде и слободе.
Празник је свечано обиљежен у Бањалуци, гдје су положени вијенци на споменик жртвама Велеиздајничког процеса.
- Жртве нису биле само из Србије, гдје је нестало 50 одсто мушке популације. Са ових наших простора поносно кажемо, сјећајући се наших славних предака, преко 25.000 добровољаца, који су отишли да траже и нашли су слободу - истиче Небојша Куштриновић, предсједник Удружења потомака и поштовалаца учесника ослободилачких ратова 1912-1918. године.
Милош Вујић, генерални конзул Србије у Бањалуци рекао је да се још једном показало да су Срби увијек на правој страни историје.
- Зато данас и носимо овај цвијет Наталијину рамонду која симболизује васкрснуће, самим тим и васкрснуће српског народа послије тог Великог рата - рекао је Вујић.
Дан побједе обиљежен је и у Требињу, гдје су делегације Града и конзуларне канцеларије Србије полижиле цвијеће на споменик ослободиоцима Требиња, херојима из Првог свјетског рата.
Са простора Романије и Сарајевског поља у одбрамбеним ратовима Србије учествовало је више од 1.800 добровољаца.
Међу њима је био и Миливоје Јанковић. Његов унук, који носи дједово име, одао је почаст свим страдалима за слободу.
- Овај датум је значајан, не само за свијет, још је значајнији за Републику Српску, Србију и за српски народ на овим просторима јер је масовно учествовао у борбама Првог свјетског рата - нагласио је Јанковић.
Са великим поштовањем 11. новембар обиљежен је и у Београду.
Премијер Србије Милош Вучевић положио је вијенац на Споменик незнаном јунаку на Авали.
Једна од прекретница Првог свјетског рата био је пробој Солунског фронта, који је српска војска извојевала уз помоћ савезника, додуше тек након што је Русија запријетила да ће се повући из рата уколико се Србији не помогне.
- Пробој Солунског фронта покренуо је догађаје који су довели до окончања рата и то је чињеница која се у историографији често прећуткује чиме се избјегава признање одсутног српског доприноса укупној савезничкој побједи - нагласио је Немања Старевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије.
Историчари подсјећају да примирјем у Првом свјетском рату, ипак, нису ријешени кључни проблеми тог времена, и да Други свјетски рат директно вуче реперкусије из Великог рата.
Како год било, Срби се са поносом сјећају жртве за слободу.
- Ми смо били народ побједник и Први свјетски рат је велика побједа српског народа. Није случајно да послије тога шајкача постаје дио народне ношње. То је зато што су људи били поносни на то што су били војници побједници - истакао је Предраг Марковић, историчар.
У француском граду Компјењу, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, 11. новембра 1918. године у 11.00 часова потписано је примирје у Првом свјетском рату, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају 28. јуна 1919. године.