Познат узрок колапса електроенергетских система
Након шест мјесеци истраге о узроцима колапса, утврђено је да је прво дошло до квара на далеководу Рибаревине-Подгорица, а потом и на далеководу Земблак-Кардија.
- Утврђено је да су оба инцидента узрокована недовољном удаљеношћу далековода од вегетације, што је резултирало испадањем других далековода и колапсом напона у БиХ, Црној Гори, Албанији и Хрватској - наводи се у извјештају.
Иако се непосредно након енергетског колапса на западном Балкану покушавало утврдити један квар који је ланчаном реакцијом довео до пада напона и испадања цијеле мреже, Асоцијација је утврдила да су се догодила два квара у размаку од 12 минута с истим узроком и посљедицама по допремање струјом у чак четири државе.
Разрађујући налаз да је узрок испада далековода вегетација, из Асоцијације наводе да је у оба случаја дошло до "скраћивања удаљености између далековода и површине испод њега", након чега се активирао систем заштите и искључио рад далековода.
Систем је покушао поново аутоматски да се укључи, али то није успјело.
У извјештају се не разрађује одговорност оператора у Црној Гори, Албанији и Грчкој за евентуално неодржавање површина испод далековода, него се најављује додатно извјештавање о јунском колапсу до краја 2025. године.
С друге стране, истичу се утицаји снажне потрошње електричне енергије због температура виших од 40 степени Целзијусових које су тада владале на западном Балкану.
- Просјечна европска температура за јун била је 1,57 степени виша од просјека за период од 1991. до 2020, што је јун 2024. учинило другим најтоплијим јуном у том периоду - наводи се у извјештају.
Осврнувши се на јунску рекордну потрошњу струје на западном Балкану, из Асоцијације указују да је највећа цијена струје забиљежена у Албанији од 176,32 евра за мегават-час.
- Оптерећења одражавају сезонске промјене и повећавају се због туризма и сличних временских услова широм региона. Дневна крива оптерећења 21. јуна била је око десет одсто виша од просјека радне седмице, а укупна потрошња значајно расте - утврдила је Асоцијација европских мрежних оператора.
Велика потражња за електричном енергијом кључна је за разумијевања колапса који је услиједио након испада на далеководима у Црној Гори и на граници Албаније и Грчке.
Истрагом је утврђено да је 21. јуна, као и већину времена на подручју захваћеном инцидентом, забиљежена знатна разлика између редовне комерцијалне размјене и забиљежених токова до 500 мегавата.
У прекограничне пребачаје уобичајеног преноса струје тај дан извјештај убраја и прекорачење извоза електричне енергије из Хрватске у БиХ за 100 мегавата, док је очекивани салдо био увоз у Хрватску из БиХ од 364 мегавата.
Према утврђеном редосљеду колапса 21. јуна, након кварова на далеководима Рибаревине-Подгорица и Земблак-Кардија у размаку од само 15 минута из система је испало 19 далековода, међу којима и далеководи које у цјелости, попут далековода Бриње-Пађене, или у сарадњи са електропривредама сусједних држава, попут далековода Требиње-Плат, одржава Хрватски оператор преносног система.
Уклањање кварова и поновно успостављање напајања струјом у Црној Гори и дијеловима БиХ, Хрватске, Албаније и Грчке потрајали су тај дан три сата.
Из података прикупљених у истрази произлази како до колапса оваквих размјера не би дошло да се у тако кратком времену догодио само један квар.
Заједница европских оператора наглашава и утицај подморског кабла Монита, који повезује електроенергетске системе Црне Горе и Италије на јунски колапс.
Значај овој подморског кабла јесте у томе што државе у којима је дошло до колапса немају у јуну довољно своје произведене електричне енергије, него је морају увозити.
Први покушај утврђивања узрока струјног колапса био је у јулу када су се састали оператори Црне Горе, Албаније, Грчке и БиХ. Већ тада се знало да су спорна два далековода, али се није знао узрок њиховог испадања из мреже.
Ни извјештај заједнице оператора ни други извори не потврђују утицај наводног пожара и експлозије који су се, према писању црногорских медија, догодили 21. јуна на граници Црне Горе и БиХ у близини једног од далековода.
Медији су чак помињали и хеликоптере црногорског Министарства унутрашњих послова који су послати на гашење пожара, али ни та информација никад није службено потврђена, преноси Јутарњи лист.