Најскупљи квадрат у Београду на води; Кућа на Врачару плаћена преко три милиона евра
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 3.182.000 евра, док је најскупље гаражно мјесто плаћено 73.000 евра на београдској општини Врачар.
Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на београдској општини Врачар за 11.500 евра, а највиша постигнута цијена пословног простора је 3.098.790 евра.
За најскупље пољопривредно земљиште издвојено је 2,2 милиона евра и прометовано је на територији београдске општине Палилула.
Из РГЗ су оцијенили да је тржиште непокретности у Србији остало стабилно пошто је у првих шест мјесеци 2024. склопљено 60.154 купопродајних уговора, што је за 0,2 одсто више него прије годину дана а што се цијена тиче, настављен је умјерен раст цијена станова са годишњом стопом раста од 4,68 одсто.
Највећи дио укупне вриједности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, 1,8 милијарди евра, што је чинило 54 одсто укупно прометоване вриједности.
За куповину кућа издвојено је 273,8 милиона евра, 8,0 одсто, за грађевинско земљиште 261,5 милиона евра, за пословне просторе 150 милиона евра, а за пољопривредно земљиште 117,5 милиона евра.
Када је ријеч о укупној вриједности прометованих станова, највише се и то 57 одсто односило на Београд, а главни град је највише учествовао и у вриједности прометованих гаражних простора, 69 одсто, пословних простора, 57 одсто и грађевинског земљишта, 51 одсто.
Што се пољопривредног земљишта тиче, очекивано је предњачила Војводина са учешћем од 69 одсто у вриједности промета пољопривредног земљишта, као и у промету кућа, 40 одсто и викендица, 50 одсто.
Станови и пољопривредно земљиште су забиљежили раст и у броју купопродајних уговора и у вриједности тржишта па је вриједност прометованог пољопривредног земљишта порасла за 11,3 одсто уз повећање броја уговора за 2,3 одсто, док је код станова забиљежен раст броја уговора од 3,7 одсто и повећање вриједности тржишта за 2,6 одсто.
Код гаражних простора регистровано је благо повећање у броју уговора за 1,0 одсто, али је забиљежен пад вриједности промета од 6,4 одсто.
Сегмент кућа је забиљежио благо смањење броја уговора, за 1,7 одсто, уз пораст вредности од 6,6 одсто.
Највећи пад забиљежен је код пословних простора, са смањењем броја уговора за 9,0 одсто и падом вриједности промета од 15,2 одсто међугодишње.
У првој половини ове године забиљежен је опоравак куповине непокретности уз коришћење кредита у односу на претходну годину па је 8,0 одсто уговора финансирано кредитом, што је за један процентни поен више него лане, при чему су највећим делом из кредита куповани станови.
Петина станова купљена је из кредита, што је за 18 одсто више него пре годину дана.