"Веритас": Злочини над Србима на подручју источне Билогоре некажњени 33 године
Прогон Срба из Источне Билогоре почео је 31. октобра хрватским нападом на Грубишно Поље, а у два наредна дана комплетно становништво из 23 села и одређен број житеља из још 15 села напустили су то подручје у избјегличкој колони, у којој се нашло 4.000 људи и више од 600 возила.
Они су прешли у БиХ, у којој још није било ратних сукоба, а у колони је било и 250 Хрвата, Чеха, Мађара и Рома.
Од укупног броја страдалих на подручју источне Билогоре, области која се налази у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, био је 41 цивил.
Од тога, 17 је убијено прије акције "Откос 10", као и 23 припадника Територијалне одбране, док су двојицу Срба, који су остали у хрватској војсци и полицији, ликвидирали "саборци".
Хрватске снаге до темеља су запалиле дрвене цркве билогорског стила, јединствене споменике културе под заштитом Унеска, а ријеч је о храмовима Светог Димитрија у Растовцу и Успења Пресвете Богородице у Доњој Рашеници, изграђенима почетком 18. вијека.
За злочине над Србима у источној Билогори до сада је одговарао само Вељко Марић, припадник зенги из Грубишиног Поља. Њега је Вијеће за ратне злочине у Београду осудило на 12 година затвора због ратног злочина против цивила.
Марић је оптужен да је 31. октобра 1991. године у селу Растовац код Грубишног Поља хицима из ватреног оружја убио Петра Слијепчевића /65/.
Српско правосуђе отворило је против Марића још једну истрагу због сумње да је у септембру 1991. године у Грубишном Пољу ликвидирао Србе Мићу Васиљевића и Владимира Кучеру и мучио Звјездана Мачка.
Иако истрага није завршена, у јуну 2015. године Марић је из Србије, гдје је издржавао казну, пребачен у Хрватску, која се обавезала да ће наставити кривични поступак али још нема потврде да је та обавеза испуњена.
О размјерама прогона са подручја источне Билогоре свједочи податак да је у том крају прије рата живјело 18.000 Срба, чији је број, према попису из 2021. године, сведен на мање од 1.000.