Филм "Гаравице" преведен на пет језика
Аутор филма Драган Радовић изјавио је за Срну да је превод овог филма, који је због деликатних свједочења, специфичног изговора и термина свједока био веома изазован, урадио Језички центар "Ин" са Пала и нагласио да ће ускоро бити завршени и преводи на италијански, француски и шпански, што ће свакако допринијети да истина о стравичном усташком злочину над Србима бихаћког краја, који је деценијама прећуткиван, доспије у свијет.
- Према статистикама Јутјуба, више од 4.000 прегледа долази уз титлове на енглеском језику, 1.500 прегледа уз титлове на њемачком језику, а затим по 100 прегледа на кинеском и руском језику. С обзиром на то да је приступ `Јутјубу` блокиран у Русији, филм ће ускоро бити доступан и на другим платформама - рекао је Радовић.
Највећа гледаност по градовима је у Београду, гдје је филм забиљежио 14.000 прегледа, слиједи Бањалука са 6.000, Подгорица са 5.500, Нови Сад са 3.000, Бихаћ 2.000 и Загреб са 1.000 прегледа.
- Више од 10.000 прегледа досеже путем апликација за размјену порука Вајбер, Воцап и Телеграм, што показује да је заинтересованост за оваквим филмовима велика јер гледаоци шаљу линк за преглед филма својим пријатељима. То се може видјети и по статистици гледаности на страним језицима, јер се много гледалаца ангажовало да филм погледају и странци - навео је Радовић.
Он је најавио да ће у току наредне године бити објављени зборници архивских докумената о страдању српског народа на простору бихаћког краја.
- Осим тога, у припреми су и документарне емисије са комплетним свједочењима, која нису могла бити приказана у филму. Поједини свједоци у току интервјуа за документарни филм Гаравице говорили су и дуже од два сата - указао је Радовић.
Документарни филм "Гаравице" у продукцији Фондације "Заборављени коријени", чији је Радовић оснивач и предсједник, премијерно је приказан 23. октобра у Културном центру Бански двор у Бањалуци.
До данас је одржано 45 пројекција у Републици Српској и Србији, као и једна у Холандији, у Ротердаму.
Филм су емитовали Радио-телевизија Републике Српске, Алтернативна телевизија, а ускоро се очекује емитовање и на БН телевизији.
Заједно са филмом, Фондација "Заборављени коријени" објавила је лани и историјски роман "Корана ко рана" о страдању српског народа на простору бихаћког краја и јужног Кордуна током Другог свјетског аутора Драгана Гргића, а који су тадашње власти забраниле 1961. године.
- Од првог издања 2023. године до данас продато је и поклоњено више од 4.000 примјерака, што је заиста изузетно - рекао је Радовић.
"Заборављени коријени" раде на припремама за нове зборнике, на новим издањима досад објављених зборника докумената "Стари Брод" и "Занесовићи" /страдање Срба током Другог свјетског рата у Бугојну, Купресу, Доњем и Горњем Вакуфу/, као и на документарном филму "Стари и Нови Брод", гдје се као проблем појавило то што су поједини свједоци пристали, па одустали да говоре пред камерама.