Дрецун: Наш интерес је да дијалог Београда и Приштине има суштину, не само форму
- Без разговара и без спремности за постизање договора не може да се ријеши ниједан проблем. Све друго су једнострани потези што и видимо да се дешава од стране привремених приштинских институција на челу са (премијером привремених приштинских институција Албином) Куртијем. Некако изгледа као да ЕУ укључујући САД жели да одрже привид тог дијалога, да се не прекине, да ипак постоји неки континуитет, макар он не доносио никакве резултате - рекао је Дрецун за Тањуг.
Дрецун сматра да, ако нема напретка у дијалогу, да се поставља питање треба ли га наставити у истом формату.
- Не говорим о томе ко треба да учествује већ шта да се уради да би дошло до напретка. Наш интерес је да дијалог има суштину, не само празну форму, да се разговара о проблемима са којима се суочава српски народ на КиМ, да се заустави терор на Србима, да се зауставе једноставне мјере - нагласио је Дрецун.
Дрецун је примијетио и да кад постоји политичка воља може да се утиче на одлуке привремених власти у Приштину и као примјер навео утицај Њемачке да Приштина укине забрану за улазак српске робе на КиМ.
- Имали смо ово везано што се десило везано за Берлински самит гдје је Њемачка показала да кад постоји политичка воља да се од Приштине издејствује другачије понашање, иако је то више про форме, постоји могућност да се оствари политички притисак да она промјени своје понашање - рекао је Дрецун.
Виде се, каже, и по неки озбиљни потези запада као упозорење за Куртија да не покушава да отвори мост на Ибру за саобраћај моторних возила, јер то представља могућност угрожавања безбједности на том подручју и угрожавања безбједности војника Кфора, односно НАТО-а.
- Нама треба суштина, нама треба спремност Приштине коју Приштина не показује, да можемо да разговарамо о кључним проблемима, а једно од њих је формирање ЗСО. Они неће да разговарају о томе, иако им стиже упозорење са запада. Ако видите да је могуће да се изврши притисак на Куртија онда не може нико да ме увјери да запад није могао до сада да натјера Приштину да се формира ЗСО - навео је Дрецун.
Дрецун каже да му се чини, имајући у виду да је могуће да се изврши притисак на Приштину, да је потпуно рационалан закључак да и Запад и Аљбин Курти користе ЗСО да би политички могли да тргују, да врше притисак на Београд.
- И сад смо од приоритетног питања, а то је формирање Заједница српских општина, дошли до тога да прво Београд призна тзв. Косово, а онда ћемо да разговарамо о заједници. Кад то видите, ту нема могућности напретка - истакао је Дрецун.
Сматра и да би Европска унија, да жели да се формира ЗСО, натјерала Куртија да организује изборе у четири општине на сјеверу, додајући да се из тог примјера може видјети да понашање Уније није толико снажно када је у питању ЗСО. Он је такође указао на то да је недавно на састанку Посланичке групе пријатељства са САД рекао амбасадору Кристоферу Хилу да се по питању АП КиМ не слажу што се тиче статуса и да је по њему француско-њемачки приједлог споразума, који они називају основним споразумом, пропао и неуспјешан, зато што, како каже, тај споразум излази из статусно-неутралне форме у оквиру које је био и јесте бриселски дијалог.
Према његовим ријечима, бриселски дијалог је био у статусно-неутралној форми, нису били разговори између двије државе, а француско-њемачки приједлог споразума третира АП КиМ као државу и тражи да Београд се односи према тзв. Косово као према држави.
Како је навео, зато сматра да је то основни разлог неуспјеха, те указао да се пред ову рунду дијалога инсистирало да се крене са озбиљном примјеном тог споразума који по мишљењу Запада, иако није потписан, мора да се испуњава.
- Ја кад погледам нашу позицију видим да је апсолутно немогуће испунити све тачке тог, условно да кажем, споразума - нагласио је Дрецун.
Додао је да сматра да ће развој догађаја на АП КиМ зависити и од избора у САД и да ЕУ и Запад, мишљења је, неће одустати од француско-њемачког приједлога споразума.
Сматра и да је могуће да се са доласком Доналда Трампа коригује америчка политика, али не у смислу повлачења признања КиМ, већ у неким аспектима, попут тога да је могуће да се ублажи Куртијев притисак на српски народ и да се натјера да крене путем неких преговора.
Дрецун је поновио да Србија жели разговором да ријеши питање КиМ, али да је за Србију искључена опција коју Курти хоће да наметне, а то је признање лажне државе.