Најезда отровних риба у Јадранском мору, биће их све више
Глобални рат већ траје, а објавила га је природа људском роду и, по свему судећи, изаћи ће као побједник ако се не уразумимо, упозорава биолог Аљоша Дуплић из Завода за заштиту природне средине, јер екосистем због загријавања све више угрожавају опасне инвазивне врсте.
Посљедице тог сукоба већ деценијама су очигледне и на подручју Хрватске, посебно у мору и приморју гдје се очигледно мијења екосистем.
Предатори с југа долазе у Јадран
Дуплић каже да тренутна ситуација посебно погодује ширењу тропских и суптропских врста. На Средоземљу имамо континуиран улазак врста из Црвеног мора од тренутка кад је пробијен Суески канал. Нјих називамо лесепсијским мигрантима, по француском инжењеру Фердинанду де Лесепсу који је планирао и надгледао градњу Суескога канала.
Лесепсијске врсте у почетку су се задржавале око Израела, односно јужног Средоземља но, како се посљедњих деценија почело загријавати цијело Средоземље, тако су великом брзином почеле да се шире цијелим Медитераном, па су неке од њих уочене и у Јадрану. Најпознатија је таква врста ватрењача или риба лав. Данас је се може видјети код Задра, а очекује се да ће наредних година мигрирати према сјеверу. То је предатор који пријети домаћим врстама, изразито је прилагодљива риба која представља велику пријетњу шкарпинама и главочима.
Срећа је што је ватрењача јестива и има изразито квалитетно месо, али обложена је чврстим отровним бодљама, што изискује опрез приликом руковања. На Кипру такве рибље врсте данас чине чак 60 одсто рибарског улова, што говори какав дар-мар могу учинити и нашој популацији риба, упозорава Дуплић. Такође, однедавно се у водама појавила риба фуга, која се сматра посебним гурманским специјалитетом у Јапану, али толико је отровна да је у Земљи излазећег сунца спремају за то посебно обучени кувари, преноси "Вечерњи".
С обзиром на то да садржи токсин 100 пута јачи од цијанида, није ријеткост да у јапанским ресторанима долази до тровања са смртним посљедицама. Осим тога, њен је отров отпоран на термичку обраду. У Јадрану се за сада улови тек неколико примјерака годишње, али постоји оправдан страх од њеног ширења. Иако се морски екосистем, услијед глобалног загријавања, мијења драматичније у односу на копнени, и на подручју континенталне Хрватске забиљежено је више од 900 страних врста.
Комарци доносе егзотичне болести
На примјер, у шумама је изразито погођена смрека тако да је питање како ће шуме изгледати за 20 до 50 година. Примјећују се промјене у саставу травњака, поготово планинских који су прилагођени хладнијим температурама, па изостанак снијега доводи до подизања низинских биљних врста према планинским врховима.
Опрашивачи су посебна прича, истиче Дуплић, јер бумбари не подносе изразито високе температуре какве су биле овога љета. Дуги топлотни таласи на континенту изазиваће велике стресове код бумбара па можемо страховати од нестанка опрашивача који имају значајну еколошку функцију.
Такође, као примјер наводи тиграстог и јапанског комарца, некад егзотичне врсте које су нашле станиште и у Хрватској. Тиграсти комарац је бродовима из Азије својевремено увезен у Луку Бар у старим аутомобилским гумама. Такве врсте нам доносе и егзотичне болести попут денге, зика грознице и друго.
Други примјер је азијски стршљен, који је велика пријетња медоносној пчели, каже Дуплић, јер десетак њих у неколико сати може убити заједницу пчела од 10.000 јединки. Однедавно се у Нјемачкој појавила популација сјеверноафричких мрава, који представљају озбиљну пријетњу тамошњој инфраструктури јер под земљом стварају велике мравињаке.
Сјеверноафрички мрави могли би се ускоро појавити и у Хрватској, тим прије јер су се добро прилагодили европским климатским увсловима, а додатни је проблем што формирају супер колоније које могу истиснути наше врсте мрава, које су важне за квалитет тла, преношење сјеменки и остало.
Природа ће опстати, а људи?
Због несавјесног дјеловања, људи засад губе битке с "мајком Земљом", која се већ суочавала с бројним промјенама и опстала је јер се природа увијек адаптира на нове околности. Струка сматра како је једни начин заштите биоразноликости угрожених дијелова Јадрана заустављање готово сваког људског дјеловања, од риболова и укидања појединих морских путова до смањења туристичких активности.
Циљ је да се до 2030. године заштити 30 одсто Јадранског мора, а од тога би трећина требала бити под режимом строге заштите. У тој политици мораће учествовати све земље с излазом на Јадран.
- Природа ће свакако опстати, а на нама људима је да промијенимо садашњи начин живота ако желимо да цивилизација преживи- поручује Дуплић, а преноси "Телеграф".