Црна Гора убрзано стари; Подаци показују озбиљну демографску кризу
Мјере, према његовим ријечима, подразумевају помоћ младим брачним паровима, породицама са дјецом породицама које због здравствених разлога не могу да добију дјецу.
- Треба да успоставимо политике које ће подстаћи опоравак друштва кад је у питању демографија и природни прираштај - казао је Додеровић за подгоричке Вијести.
Попис становништва, чији резултати су саопштени јуче у Подгорици, показао је да је просјечна старост црногорског становништва 39,7 година, а најдубља демографска старост - становништво је старије од 43 године, што је забиљежено у чак чак девет црногорских општина.
Поређења ради, само једна општина - Плужине, имала је такву демографску слику на попису из 2011. године.
Дубока демографска старост (просјечна старост становништва је између 40 и 43 године) забиљежена је у осам општина. У преосталих осам општина забиљежена је демографска старост - просјечна старост становништва од 35 до 39 година.
- То је један апсолутни проблем када је Црна Гора у питању, то значи да је наталитет у опадању, да млади имају жељу и напуштају своју домицилну земљу и своју државу у великој мјери - казао је Вијестима руководилац студијског програма за социологију на Филозофском факултету УЦГ Владимир Бакрач.
Према његовим ријечима, у већини земаља света демографски проблем је старост становништва, али и да је то показао попис становништва у Црној Гори.
Он сматра и да су Црној Гори хитно потребне мјере које би смањиле интензитет исељавања.
- Оне треба да буду усмјерене према групи становништва која нам је најинтересантнија, а то су млади. Када заврше образовање, треба да добију одговарајући посао, а који је и адекватно плаћен. Ученике и студенте треба усмјерити на стицање оних вјештина и способности који су потребне у будућим занимањима за које су и добро плаћени. Ово значи да сваки привредни сектор у Црној Гори годишње губи огроман број младих људи, њихову снагу, вјештине, креативност и таленте, који су неопходни за напредовање цијелог сектора. Млади људи се најлакше и прилагођавају промјенама, увођењу нових технологија и слично, што је прави замајац за пораст продуктивности - навео је професор Додеровић.