Посљедње рочиште у поступку против Додика и Лукића потврдило да Суд БиХ ради под притиском страних амбасада (ВИДЕО)
Ново рочиште, нови апсурди. Нови испади поступајућег судије и најава нових доказа Тужилаштва - дугоочекиваног Анекса 10. И то није оригинална, већ са интернета, непотписана верзија. Укратко - доказ који не може бити прихваћен као доказ.
- Испис са интернет странице никако не може бити доказ. Уколико уведете ДМС, Општи оквирни споразум за мир морате га увести као документ који је овјерен, који је вјеродостојан. Вјеродостојност се не може утврдити на интернет сајту било којем - каже Милан Тегелтија, савјетник предсједника Републике Српске и бивши предсједник ВСТС.
Далибор Мрша, предсједник Адвокатске коморе Републике Српске истиче:
- Само увођење неких нових доказа, на начин како то Тужилаштво предлаже у конкретном поступку јесте нешто што је забрињавајуће, јер и тужилачка страна и одбрана морају да имају једнаке позиције у сваком кривичном поступку. Не може се никоме ићи, колоквијално речено, на руку да би успио у поступку.
За правну струку, овакво поступање показало је и да Тужилаштво БиХ није израсло у позицију која се од ове правосудне инстутуције очекивала. Очигледно је, кажу, да је и Суд БиХ у истој позицији.
- Да су они под високим притиском појединих амбасада, тзв. Високог представника и да је то нешто што је срамно, руши правну позицију и Суда и Тужилаштва - рекао је Витомир Поповић, професор Правног факултета Универзитета у Бањалуци.
Нарушеном, правници сматрају, и позицију Сене Узуновић као поступајућег судије. Након јучерашњег понашања у судници, захтјев одбране за њено изузеће, кажу, више је него оправдан.
- Она је сада у судници демонстрирала врло јасно свој лични однос према оптуженом, у овом случају према предсједнику Републике господину Додику. Тај лични однос који се демонстрира кроз галаму, вријеђање, провођење насиља, не одговара ономе што се може радити, што судија може да ради у судници - додао је Тегелтија.
Идентичног је мишљења и Витомир Поповић:
- Да је иоле морална, као бивши војни судија у Мостару, у вријеме рата она добро зна какве је одлуке доносила, није јој мјесто уопште да буде судија Суда БиХ.
Сагледавајући комплетан контекст поступка, истичу правници, поставља се питање сврсисходности вођења поступка, јер питање је, додаје, и за шта одговара предсједник Републике Српске у том предмету – за потписвање аката највише закондавне институције, што му је по уставу и обавеза.