Егзодус Срба из Санског Моста: 29 година туге и бола (ВИДЕО)
Тужно сјећање на посљедње дане у родном Санском Мосту навире и готово три деценије од егзодуса. За Сањане, 10. октобар подсјетник је на тешку јесен 1995. године када су се спасавали како је ко знао и умио.
- Толико пута смо залијегали, гранате падале, само једна иза друге. То је ужас био. Бјежи војска прва а цивили за њом - присјећа се Ратко Миљуш.
Тада као седмогодишњак Душко Дошеновић с породицом проживио је неизвјесност.
- Тог дана смо мајка, брат, дјед и бака сјели с комшијама у трактор и упутили се у непознато. Отац је био на ратишту, нисмо знали гдје је. Тако да је велика жал и осјећам лично тугу и сјећање на Сански Мост - каже Душко Дошеновић, в.д. начелника општине Оштра Лука.
За многе градски мост у Приједору је симбол спаса. Туга за 505 бораца Шесте санске бригаде, који су погинули бранећи огњишта и данас је велика. Руже и вијенци у Сани сјећају и на њих.
- 29 година је прошло, туге и јада. Ови људи сами знају шта су пропатили, кроз шта су све прошли. Знате добро да је Шеста санска бригада дала велики допринос у стварању Републике Српске. Нажалост, изгубила је своју територију, што нам је јако жао - прича Славиша Књегинић, потпредсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Приједор.
Ранко Колар, начелник Одјељења за борачко-инвалидску заштиту града Приједора, каже да овакве ствари не смију бити заборављене.
- Порука је данас да се ти догађаји не понове на овим просторима. Све што је било лоше, што је било ружно, не треба да заборавимо, треба да памтимо и треба да говоримо младима и ако не заборављамо, треба да водимо рачуна да се никад и никоме не понови - истакао је Колар.
Од предратних 27 хиљада Срба, данас их у Санском Мосту живи око хиљаду.