Грушко: НАТО развија сценарије за сукоб са Русијом – узалуд, језик силе са Москвом није опција
- Сада су чланице НАТО-а престале да крију да се спремају за потенцијални оружани сукоб са Русијом. Одобрени су регионални одбрамбени планови и формулисани конкретни задаци за све војне команде блока. Потенцијалне варијанте за војне операције против Русије се стално разрађују - објаснио је Грушко у интервјуу за Спутњик.
Замјеник шефа руске дипломатије је напоменуо да НАТО "испитује логистичке руте за пребацивање трупа и наоружања преко Атлантика на источно крило и да се тамо налазе складишта наоружања и распоређују контигенти страних снага".
- Пумпају се војни буџети, милитаризује се економија, а поред конфронтационе реторике, НАТО непрестано повећава степен тензија у погледу Русије - упозорио је Грушко.
С тим у вези, Москва узима у обзир читав низ фактора који утичу на стратешку, безбједносну и одбрамбену способност, напоменуо је он.
- У том циљу ажурирамо Основе државне политике у области нуклеарног обуздавања како противници не би гајили илузије о нашој спремности да осигурамо безбједност Руске Федерације свим расположивим средствима - истакао је дипломата.
Како каже, ситуација у сфери безбједности би изгледала другачије да НАТО не настоји да привуче што више земаља у своје редове.
Расте ризик војног сукоба Русије и НАТО
Према његовим ријечима, Москва је увјерена да разумни људи на Западу већ веома жале што је НАТО одбио руски нацрт споразума о безбједносним гаранцијама.
- Рећи ћу само да одговорно планирање одбрамбене сфере треба да узме у обзир све опције и да има за циљ да покаже бесперспективност разговора са нама језиком силе - одговорио је Грушко на питање да ли се у Русији спроводи моделирање хипотетичких сценарија рата са НАТО-ом као одговор на активности Алијансе и да ли још увијек постоји могућност да се то избјегне.
Он је нагласио да није Русија та која је кренула путем конфронтације, већ Сјеверноатлантски савез.
- НАТО је био тај који је одустао од дијалога са нама и заједничког тражења начина да се одговори на стварне, а не измишљене пријетње и изазове регионалне и глобалне безбједности. Управо је сврсисходна политика Алијансе довела до велике кризе европске безбједности и уништавања инструмената који је обезбјеђују - констатовао је Грушко.
Дипломата је оцијенио да не може да се разговара о смањењу напетости будући да НАТО у својим стратешким документима означава Русију као "најзначајнију и директну претњу безбједности држава-чланица Алијансе а у свом војном развоју се спрема за сукоб са Москвом".
Давање дозволе Кијеву да изводи нападе у дубину руске територије далекометним ракетама промијениће природу сукоба, констатовао је Грушко.
- Руски предсједник Владимир Путин је детаљно изложио став Русије по овом питању. Очигледно је да Украјинци не могу сами да користе такво оружје. То ће промијенити саму природу сукоба - оцијенио је дипломата.
Према његовим ријечима, испоруке оружја све већег домета Украјини од стране НАТО држава, као и све преношење Кијеву обавјештајних података повећавају ризике од директног војног сукоба Москве и Алијансе.
Грушко је подвукао да је чланство Украјине у НАТО геополитички пројекат који су Сједињене Америчке Државе наметнуле савезницима.
- Многи Европљани су изразили бојазан да евроатлантска интеграција Украјине не само да ће уништити остатке архитектуре европске безбједности, већ ће и сам НАТО затрпати под својим рушевинама - закључио је замјеник министра.
Он је нагласио да Вашингтон користи митску пријетњу са Истока ради интеграције Европе у свјетски поредак и одржавање америчке хегемоније у свијету.
На повећање ризика војног сукоба Москве и НАТО-а утиче политика саме Алијансе
Повећање ризика од војног сукоба Русије и НАТО није повезано са личношћу новог генералног секретара Марка Рутеа, већ са конфронтационом политиком Алијансе у цјелини, гдје су радикали на челу са Англосаксонцима континуирано промовисали конфронтацију са Русијом, казао је Грушко.
Он је додао да је тренутна политичка и војна активност блока усмјерена управо на то.
Према Грушковим ријечима, Руте је званичник који преноси консолидовани став савезника, он не одређује политику блока, то ради Савјет НАТО, док се одлуке о кључним питањима доносе према диктату САД.