Владика Платон - честит и достојанствен родољуб у најтежем времену (ВИДЕО)
У Бањалуку је дошао 1. октобра 1940, а прву литургију у Саборном храму Свете Тројице служио је дан касније.
За седам мјесеци колико је био на челу бањалучке епархије много је урадио за овдашње православне вјернике.
Уочи Ђурђевдана 1941. заједно са намјесником босанскоградишким Душаном Суботићем, на обалама Врбање, усташе су га мучки погубиле.
Након што је тијело владике Платона нађено у селу Кумсале, 23. маја 1941. сахрањен је на данашњем гробљу Свети Пантелија у Бањалуци. Његови земни остаци 1973. године, пренесени су у саборни храм Свете тројице.
Тада, млади ђакон, Ратко Радујковић по благослову СПЦ, организовао је ексхумацију.
- Желим посебно да нагласим да су то били тешки дани, поготово у то вријеме атеистичко за ексхумације. Они су тражили све што је потребно, а ми смо тако и морали да учинимо да пренесемо мошти, јер нам је стало да пренесемо у крипту храма - навео је Радујковић.
Владика Платон 1998. године је канонизован и проглашен за свештеномученика.
Владика је, кажу наши саговорници, био је изузетно свестран и између осталог, био је управник патријаршијске штампарије у Сремским Карловцима, уређивао је часопис за дјецу "Мали богољуб", био је управитељ више манастира, а пред долазак у Врбаску бановину био је владика охридско-битољски. У епархији бањалучкој био је укључен у сва друштвена дешавања.
- Отишао је и у Котор Варош да служи литургију на Светог апостола Луку, стигао је на први и други дан Божића у Доњи Вакуф да освешта српски дом који је црквена општина тада подигла. Попуњавао је парохије, учествовао у свим друштвеним свечаностима у граду на Врбасу и посљедњем богојављенском пливању и у савинданским свечаностима. Био је то један прогресиван период који је најавио да смо ми добили достојног честитог и радишног владику - истакао је Дарио Дринић, теолог-историчар.
Слиједећи примјер владике Платона, и даље у времену ненаклоњеном СПЦ, свештеници су окупљали народ и просвјећивали га.
- Кад сам ја дошао у Бањалуку и када су биле двије епархије од 1918. до 1981. године када је владика Јефрем дошао сљедеће године су формиране четири, данас у граду са периферијом имамо 42 парохије - хваглаио је Радујковић.
- На основу Платоновог рада ми данас црпимо податке и збирке за пуну историју СПЦ у свој њеној ширини - додао је Дринић.
Владика Платон, рођен у Београду као Миливоје Јовановић од оца Илије и мајке Јелке, а који је тихо и скромно стигао у Бањалуку с јесени 1940. године, а мучки погубљен 1941, сигурно је, био би поносан на све оно што је бањалучка епархија данас.