Богдановић: Надам се да Кари остаје селектор
Одмах по преузимању капитенске траке националне селекције од Владимира Лучића, Богдан Богдановић се показао у одличном издању, што није нимало лако, нарочито кад је у питању дрес Србије.
Лидер екипе која је дошла до свјетског сребра у Манили и олимпијске бронзе у Паризу. Треће мјесто у "граду свјетлости" носи успомену, коју некада и сјајнија одличја немају.
- Искрено, дјелује као да је било прије недјељу дана и даље вријеме некако брзо пролази, наравно остаје у сјећању та посљедња утакмица, јер смо и дошли да освојимо медаљу. Тo је сигурно било најљепше и то смо највише прославили, а тешке тренутке је срећа покрила. Ту утакмицу против Американаца, па чак је било тешко и против Аустралије коју смо побиједили - започео је Богдановић интервјуу за "Око".
Први тест била је утакмица у групи са атлетски и физички јаким Јужним Суданом. Тада је Богдановић постао и најбољи стријелац у историји кошаркашке селекције Србије.
- Мени је та утакмица била физички најтежа на првенству. Како је судија подбацио лопту, тако су они били агресивни, нису се предали, то је једна храбра екипа која се гради годинама, али та утакмица је некако била за мене. Знао сам прије утакмице колико ми тачно треба поена, јер ме моји другари бомбардују порукама и једва чекају тај тренутак. То је њима можда и значајније него мени. Ту утакмицу јесте обиљежио мој рекорд, али важно је да смо побиједили и да смо се квалификовали у наредну фазу - присјећа се Богдановић.
Нокаут фаза, почевши од Аустралије, остаће записана у кошаркашким аналима...
- Мислим да су нас баш Суданци добро 'пребили', да нагласимо још једном да смо били уморни за сљедећу утакмицу, али су нас и физички добро спремили. Кад се гледа цијели турнир, остварили смо доста нереалних успјеха. Тад смо оборили рекорд, највећи преокрет у историји Олимпијских игара, па онда једна од најбољих утакмица против Американца и онда против светског шампиона освојиш бронзу и то у неком чудном јутарњем термину. Тих пет-шест дана се све и свашта издешавало, сигурно најљепша недјеља у мом животу - рекао је Богдановић.
"Први пут сам такмичење завршио побједом"
Сигурно највећа жал остаје за посљедња три минута у полуфиналу против САД. "Дрим тим" је могао да падне, али се Богдан ипак окреће будућности.
- Немамо ми ту за чим шта да жалимо. Криво нам је свима што нисмо успјели да побиједимо. Највише нама као играчима и стручном штабу. Треба да се гледа у будућност. Мислим да ова бронза може само да нам буде додатна мотивација и изграђивање културе у репрезентацији. Ја лично први пут сам побиједио на крају такмичења. Освојили медаљу, а да се нисмо враћали поражени. Тако да је тај повратак и пут, све је било забавније и срећније. Мислим да ће нам та медаља доста помоћи у будућности да се домогнемо и злата - казао је Богдановић.
Јутарњи термин меча за бронзу против Њемачке оставио је много слободног времена до додјеле медаља за славље, које је постало "вирални хит" на друштвеним мрежама.
- Знате како, ту су нам свима биле породице и најближи пријатељи. То смо сви некако спонтано и направили. Дружење на наш, српски начин. Ми смо нормални људи и волимо да се веселимо и славимо, поготово када су такви разлози. Највише су допринијели томе породице и пријатељи. Усрећили су нас и били су нам додатна мотивација, те смо и с њима и прославили. И као што си рекао, то је све изгледало природно - истакао је Богдановић.
Пресудних 15 минута и Јокићеве шале
Један од кључних момената за освајање бронзе био је и полазак на сусрет са Немцима 15 минута прије плана, што је била наредба Светислава Пешића.
- Дигао нас је 15 минута раније, на искуство. Постојао је неки план Олимпијског комитета, али га је он помјерио за 15 минута. Морали смо 15 минута раније да дођемо због гужве. Мислим да је то пресудило и нама у главама да дођемо буднији и са више енергије - подијелио је сећање Богдановић, па истакао и остале Пешићеве квалитете.
Има огромну енергију и не одустаје, упоран у својим начинима тренирања и учења.
- Кад ми играчи међусобно причамо и бунимо се на тренингу или утакмици, на крају дођемо у собу и кад поразговорамо увидимо да је у праву. Накнадна памет. Доказано је његово искуство и што он каже: 'Није важно да га имаш, него важно је да знаш како да га користиш - навео је капитен Србије.
Поређење састава у Манили и Паризу је сувишно, за шта је "крив" Никола Јокић.
- Та екипа је била другачија. Играли смо другачије. Кад нема Јокића, другачије се игра кошарка. Он је најбољи играч на свијету. Понекад ни ми сами нисмо свјесни колико је он добар, колико доминира на терену, колико води и колико може он сам да изнесе екипу и да направи све нас бољим. Поређење те двије екипе је глупо - појаснио је Богдановић.
Објаснио нам је и какав је Јокић приватно, као и колики је утицај Николе Милутинова на читав тим.
- Како коме, противницима није занимљив сигурно. Позитиван је и он је онај лик који слуша пет минута, ћути и онда баци неку шалу. Другачији је доста него на терену. Али, морам и Милутинова да похвалим. Он је био капитен иза капитена. Ја сам лице ове екипе, а Милутинов је стварно радио неке послове и помаго ми је доста и њему да се захвалимо, наравно. Једноставно, ми смо ту другари, и не гледамо то тако, али ови што немају те улоге подреде се екипи максимално и знају шта треба да раде - истакао је Богдановић.
Србија је дјеловала као прави тим, а не само пуки скуп појединаца, што је понекад био случај у прошлости. Шта је кључ за стварање духа заједништва?
- Кренуло је од тога што су прије свега сви добри људи. Једноставно, виде то као неки вид забаве и не гледају на то само као на сурово одрицање. Од моје прве године у репрезентацији 2013. осјетио сам другачију енергију него у клубу. У клубу радиш за паре. Овдје си селектиран, позван, изабран. Ипак је част и привилегија да наступаш за своју репрезентацију. Знам, на пример, колико би играча у Америци, мојих саиграча, жељело да наступа само да виде какав је тај осјећај, јер и они чак препознају да је то другачија игра и да се ту игра јаче и са више жеље - навео је члан Атланта хокса.
Нажалост, Пешић је објавио да се повлачи са клупе Србије, али се Богдан нада Каријевом повратку.
- Ми смо у нашој групи то већ коментарисали и сви смо реаговали са 'ја му не вјерујем'. Ја мислим да ће он остати, знајући га и знајући колико смо се приближили, колико смо времена улагали да направимо радну атмосферу и култ о коме смо причали, тај побједнички менталитет који се јако тешко гради, а веома се лако изгуби. Пребацијуемо притисак на Карија - прокоментарисао је Богдановић.
О вољеном Партизану и искусној Звезди
Обавезе у НБА лиги га спрјечавају да прати утакмице вољеног Партизана, али је упознат са промјенама у тиму.
- Упућен сам у то које нове играче је екипа Партизана довела, али видјећемо каква ће бити сезона, тек треба да почне. Жељко Обрадовић је доста искусан тренер, тако да ће он то, ја вјерујем, послагати све на своје мјесто - рекао је Богдановић.
Саиграчи из репрезентације Калинић, Недовић, Плавшић, Давидовац и Добрић играће за Црвену звезду наредне сезоне.
- То ће само да отежа Партизану. Они сигурно доносе искуство и већ су играли у Србији, Јадранској лиги и Евролиги, тако да они сигурно доприносе искуством - закључак је Богдана Богдановића.