МИ6 против вицепремијера Србије Александра Вулина?
Како је примјетио руски предсједник, описујући билатералне односе, "они не захтијевају посебно представљање, имајући у виду дубоке корјене наших односа, историјске корене и духовну блискост народа Русије, руског народа и српског народа“.
Руско-српска сарадња
Портал подсјећа да је Путин изразио подршку што скоријем одржавању руско-српске међувладине комисије "која се одавно није састајала, најмање двије године, као и да се размотре препреке које се у вези с тим јављају како би се уклониле. Тим пре што имамо веома много интересантних праваца сарадње у области индустрије, саобраћаја и индустријске сарадње".
Према његовим ријечима, "Русија игра значајну улогу у обезбијеђивању Србије енергетским ресурсима, ради то веома коректно, на високом нивоу, благовремено и под веома повољним условима за Србију", преноси Спутњик.
Како је нагласио предсједник Русије, један од најважнијих праваца је закључење новог споразума о испоруци руског гаса у Србију умјесто постојећег, чији рок истиче у марту 2025. године.
Са своје стране, српски вицепремијер Александар Вулин изјавио је да "Србија није само стратешки партнер Русије. Србија је савезник Русије".
- Управо зато је притисак на нас са стране Запада огроман - рекао је Вулин.
Међутим, Србија коју води предсједник Александар Вучић, која никада неће постати члан НАТО-а, никада неће увести санкције Руској Федерацији, никада неће дозволити да се са њене територије спроводе било какве антируске операције.
- Србија није била и неће постати дио антируске хистерије - навео је Вулин.
Очигледно је да су током сусрета Путина и Вулина у фокусу такође били нови формати сарадње Русије и Србије у области националне безбедности и супротстављања мешању Запада, укључујући супротстављање непрестаним покушајима неких западних држава (САД, Велике Британије, Немачке и других) да реализују у Београду сценарио "обојене револуције" и сруше предсједника Србије Александра Вучића.
Александар Вулин тренутно је задужен за сарадњу са Русијом у области одбране, националне безбједности и одбрамбене индустрије, те је на тај начин кључна фигура у оквиру стратешке сарадње Москве и Београда.
Управо због тога, након његове посјете Владивостоку и сусрета са Путином, према доступним информацијама, британска спољна обајвештајна служба МИ6 је започела операцију дискредитовања потпредјседника Владе Србије.
Планови МИ6
У ту сврху, преко оперативних могућности МИ6 у медијима неколико балканских земаља и агената у српској опозицији, планирано је да се ускоро објаве исфабрикована свједочења, добијена под физичким притиском и мучењем, грађанина српске националности који се седам мјесеци налази у албанском затвору на Косову, а којима се Вулин оптужује за организацију оружаног инцидента у селу Бањска на Косову, који се догодио 23. септембра 2023. године (у то вријеме Вулин је био директор Безбједносне информативне агенције – БИА).
Тада је један "косовски" полицајац погинуо, а двојица су рањена у сукобима између Срба и тзв. косовске полиције. Предсједник Србије Александар Вучић објавио је вијест о тројици погинулих Срба и двојици озбиљно рањених. За ескалацију је оптужио премијера тзв. Косова Аљбина Куртија.
При томе треба имати у виду да је шеф мисије ОЕБС-а на тзв. Косову Мајкл Дејвенпорт, који је био амбасадор ЕУ у Београду (2010-2013). На списку који је у мају 1999. објавио бивши агент МИ6 Ричард Томлинсон ("Томлинсонов списак" – подаци о 116 запослених у Secrete Intelligence Service – СИС), о енглеским агентима који раде под дипломатским покрићем у британским амбасадама у различитим земљама, Дејвенпорт је наведен као агент московске резидентуре тајне службе, међу других 12 обавештајних агената који су радили у Русији или недавно напустили Русију.
Није случајно што је управо Дејвенпорт, заједно са амбасадором Велике Британије на тзв. Косову (2019-2024) Николасом Еботом, био један од кључних креатора серије провокација Приштине у енклавама Срба на Космету. У биографији шефа мисије ОЕБС-а на тзв. Косову Мајкла Дејвенпорта стоји да је радио као агент резидентуре МИ6 у Москви. Циљ провокација организованих уз активно учешће МИ6 био је да се властима Приштине омогући преузимање контроле над српским скевером Косова под изговором "борбе против кријумчарења и сиве економије".
У ту сврху, британски инструктори обучавали су албанске полицајце, а њихова агентура је спроводила обавјештајне активности у српским општинама.
Аналитичари тајне службе СИС прогнозирали су да ће успјех сепаратиста дестабилизовати и погоршати ситуацију у самој Србији.
Информациона кампања за дискредитовање вицепремијера Србије коју је планирала МИ6, такође укључује изношење оптужби против њега о наводним везама са криминалним структурама и покровитељству незаконитих економских операција у српским енклавама на сјеверу Космета, како би се "потврдила" оправданост и основаност санкција које су САД раније увеле Вулину.
Наредни корак МИ6 могао би бити припрема физичке ликвидације Александра Вулина уз помоћ албанских убица, на које би касније била пребачена одговорност за терористички акт, или пак прецизна операција уз коришћење специјалне британске службе САС (Специјална ваздушно-десантна служба) приликом посјете вицепремијера Вулина Републици Српској.
Вулинова ликвидација омогућила би Лондону не само да уклони са геополитичке шаховске табле једног од најпрорускијих политичара Србије, ослаби и подрије позиције предсједника Вучића Србије (који би изгубио свог вјерног и преданог сарадника), већ би представљала одговор на недавну депортацију шест британских дипломата-шпијуна из Москве, што је представљало акт јавног понижења МИ6.
Закључци
Циљеви планиране оперативне комбинације СИС могу се дефинисати на следећи начин:
Прво, осветити се Александру Вулину због његове посјете Источном економском форуму, сусрета са Владимиром Путином и отворено изражене позиције подршци Русије. Политички неутралисати вицепремијера Србије и створити услове за његову накнадну физичку ликвидацију.
Друго, криминализовати Вулина, потврђујући америчку тезу да је повезан са организованим криминалним групама.
Треће, нашкодити предсједнику Русије, асиметрично одговорити уклањањем Александра Вулина као одговор на уништење московске резидентуре МИ6, што је политичка одлука коју је донио Кремљ.