Легализација објеката регулисана Законом, а Станивуковић приписује заслуге себи (ВИДЕО)
Прво 2013. године, а потом 2022. измјенама и допунама Закона, када је републички Парламент обрадовао више од 80.000 власника бесправно изграђених објеката. Од тада све локалне заједнице спроводе одлуку Народне скупштине о легализацији. И док већина начелника и градоначелника без помпе испуњавају Законом прописане обавезе, у највећем граду Српске, градоначелник Драшко Станивуковић, заслуге приписује себи. Окупио је грађане и дао им копије рјешења о легализацији, али сви ониће, ипак, морати на шалтер у соби 16, јер са копијом рјешења нигдје нису приспјели.
А на рјешење о легализацији Бањалучани имају право као и грађани свих градова и општина у Републици Српској, јер је тако прописано Законом који је усвојила Народна скупштина. Само је разлика то што градоначелници и начелници, свој посао, раде у тишини.
Тако рјешења о легализацији свакодневно добијају и грађани Приједора.
- Сви ми који руководимо локалним заједницама у Српској добро знамо која процедура је била прије, а која је сада, шта је било потребно прије, а шта је потребно сада. Док год Закон није био усвојен у НСРС, без обзира колику смо ми жељу имали, није било могуће урадити то - рекао је градоначелник Приједора Слободан Јавор.
Рутински, тихо и без помпе овај процес се одвија и на југу Српске.
- Град Требиње ради све оно у складу са процедурама. Нормално се добијају рјешења, сходно временском периоду када су грађани предали захтјев, тако да немамо било каквих свечаности, то је редовна процедура. Поштар уручује рјешења, евентуално ако неко дође лично - каже градоначелник Требиња Мирко Ћурић.
Да су цјелокупни процес, као и имплементацију омогућиле управо републичке институције, јасни су и у Савезу градова и општина. Свако бесправно преузимање заслуга представља популистички корак и манипулацију грађанима.
- То значи да је Влада Републике Српске предложила адекватан закон, НСРС га усвојила, а локалне заједнице на једнак начин примјењују. Може бити само разлика у брзини примјене, али и у брзини изјава које дају локални званичници. Неки то раде као редован посао, а и ја сматрам да је то редовни посао - каже предсједник овог савеза Љубиша Ћосић.
Из Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске наводе да је за годину дана, након ступања на снагу измјена и допуна Закона, поднесено 20.927 захтјева за легализацију, а донесено је 7.340 рјешења којим се утврђује легалност објекта.
- С обзиром на то да нису све локалне заједнице доставиле податке, овај број је засигурно већи - истичу из Министарства.
Један од основа за имплементацију измјена и допуна били су и ортофото снимци комплетне Републике Српске из 2013. године. Грађани су били дужни да доставе потпуну документацију, а наредни корак припао је органима локалне самоуправе.
- Након што се проведе процедура код надлежног органа локалне самоуправе, издаје се рјешење о легалности објекта које странка након правоснажности доставља у РУГИПП на увид, на основу чега се врши уплана објекта у јавне евиденције о непокретности - навео је вршилац дужности помоћника директора за послове назора у РУГИПП-у Дејан Ђукановић.
Измјеном Закона планиране су и олакшице за одређене социјалне категорије које су у поступку легализације, при чему се јасно назначава да поменута субвенција за породице погинулих бораца и ратне војне инвалиде прве и друге категорије може износити и 100 одсто.